Deci je potrebno neko vreme da se priviknu kada tek krenu u vrtić.
Ono što roditelji rade ili ne rade može da utiče na to kako će se mališan adaptirati, a vaspitačica je otkrila greške koje treba izbegavati kako bi se deci taj period olakšao.
Dolazak po dete u vrtić mnogim roditeljima deluje kao kratak i bezazlen trenutak u danu, ali upravo tada se često prave greške koje mogu da utiču na detetovu adaptaciju, ponašanje i osećaj sigurnosti. Vaspitačica sa dugogodišnjim iskustvom objašnjava da se deca ne navikavaju teško na boravak u obdaništu samo zbog razdvajanja, već i zbog načina na koji roditelji reaguju kada dolaze po njih.
“Deca su izuzetno osetljiva na emocije odraslih. Sve što roditelj pokaže u tih nekoliko minuta ostavlja snažan trag”, kaže ona i izdvaja šest najčešćih grešaka.
1. Dolazak uz nervozu i žurbu
Roditelji često ulaze u vrtić zadihani, uz rečenice poput: “Hajde, kasnimo!” ili “Brzo, nemam vremena.” Dete tada stiče utisak da je teret i da pravi problem. Umesto radosti zbog susreta, javlja se napetost, što može da izazove otpor prema vrtiću.
2. Kritikovanje deteta pred drugima
Rečenice poput: “Opet si bio nevaljao?” ili “Sigurno nisi slušao vaspitačicu” pred drugom decom i odraslima narušavaju detetovo samopouzdanje. Dete se oseća posramljeno i nesigurno, pa vrtić počinje da doživljava kao mesto gde se o njemu govori loše.
3. Preterano sažaljevanje
Neki roditelji dete dočekuju rečima: “Jao, jadničku moj, kako si izdržao ceo dan bez mene?” Time se šalje poruka da je boravak u vrtiću nešto teško i mučno. Dete tada počinje da veruje da je vrtić mesto patnje, a ne igre i učenja.
4. Ignorisanje deteta zbog telefona
Roditelji koji dolaze po dete dok pričaju telefonom ili gledaju u ekran ostavljaju utisak da dete nije prioritet. Mališani tada često reaguju burno – plačem, ljutnjom ili povlačenjem – jer im je potrebna pažnja i osećaj da su važni.
5. Ispitivanje kao na saslušanju
“Šta si radio? Ko te je dirao? Zašto si plakao?” – niz brzih pitanja može da zbuni dete. Ono često nema potrebu da odmah prepričava dan, već želi zagrljaj i miran prelaz iz vrtića u porodično okruženje.
6. Obećanja koja se ne ispune
Roditelji ponekad kažu: “Sutra nećeš doći u vrtić” ili “Ako budeš dobar, više te neću ostavljati.”
Kada se to ne ispuni, dete gubi poverenje i oseća se prevarenim, što dodatno otežava adaptaciju.
Vaspitačica savetuje da dolazak po dete bude kratak, topao i smiren trenutak. Osmeh, zagrljaj i jednostavna rečenica poput: “Drago mi je što te vidim” dovoljni su da dete stekne osećaj sigurnosti.
“Vrtić treba da bude produžetak detetovog sveta, a ne mesto stresa. Način na koji roditelj dolazi po dete ima ogroman uticaj na to kako će mališan doživeti boravak u obdaništu”, zaključuje ona.
