Besi Kolman prva je žena pilot afroameričkog i indijanskog porekla. Poznata po izvođenju letećih trikova, njeni nadimci su bili; „Hrabra Besi“ i „Kraljica Bes“. Njen cilj je bio da podstakne žene i Afroamerikance da ostvare svoje snove.
Rođena u Atlanti, u Teksasu, 26. januara 1892. godine, Besi je imala dvanaest braće i sestara. Njena majka Suzan bila je sluškinja, a otac Džordž bio je deoničar. 1901. njen otac je odlučio da se preseli u Oklahomu, kako bi pokušao da izbegne diskriminaciju, koja je u to vreme u SAD-u bila izuzetno izražena. Besina majka je odlučila da ne idu s njim. Umesto toga, ostatak porodice je ostao u Teksasu. Besi je odrasla pomažući majci da bere pamuk i pere veš da bi zaradila dodatni novac. Do svoje osamnaeste godine, uštedela je dovoljno novca da pohađa „Obojeni poljoprivredni i normalan univerzitet“ (danas Langston Univerzitet) u Langstonu, Oklahoma. Napustila je fakultet nakon samo jednog semestra jer nije mogla finansijski da sebi priušti pohađanje istog.
Sa 23 godine, Kolman je otišla da živi sa svojom braćom u Čikago. Otišla je u školu lepote kulture Burnham 1915. godine i postala manikirka u lokalnoj berbernici. U međuvremenu, njena braća su, tokom Prvog svetskog rata, služila vojsku i vratila se kući sa pričama iz svog vremena u Francuskoj. Njen brat Džon je zadirkivao jer su Francuskinje smele da nauče da lete avionima, a Besi nije mogla. To je u njoj probudilo ogromnu želju da postane pilot. Prijavila se u mnoge letačke škole širom zemlje, ali je svuda nailazila na odbijanje, jer je bila i Afroamerikanka i žena. Poznati afroamerički izdavač novina, Robert Abot, rekao joj je da se preseli u Francusku, gde bi mogla da nauči da leti. Noću je učila francuski, da bi mogla da se prijavi u avijatičarsku školu preko okeana.
Uspela je! Primljena je u školu za vazduhoplovstvo, braće Kaudron, u Francuskoj. Licencu međunarodnog pilota dobila je 15. juna 1921. od Internacionalne federacije aeronautike. Njen san je bio da jednog dana ima svoj avion i da otvori svoju letačku školu. Držala je govore i prikazivala filmove svojih vazdušnih trikova u crkvama, pozorištima i školama, kako bi zaradila novac. Odbila je da govori bilo gde što je segregirano ili diskriminisano protiv Afroamerikanaca. 1922. izvela je prvi javni let Afroamerikanke. Bila je poznata po tome što je radila „petlje u petlji“ i izrađivala oblik „8“ u avionu. Ljudi su bili fascinirani njenim nastupima i postala je popularnija, kako u Sjedinjenim Državama, tako i u Evropi. Obilazila je zemlju držeći lekcije, nastupajući u letačkim predstavama i podsticala je Afroamerikance i žene da nauče kako da lete.
U prve dve godine svog letačkog iskustva, Kolman je preživela prvu veliku avionsku nesreću. U februaru 1923. njen avionski motor iznenada je prestao da radi i ona se srušila. U nesreći je teško povređena i završila je sa slomljenom nogom, nekoliko napuklih rebara i posekotina na licu. Srećom, Besi je uspela da se u potpunosti izleči od povreda. Ova nesreća je nije sprečila da leti. Vratila se izvođenju opasnih vazdušnih trikova 1925. Njen naporni rad pomogao joj je da uštedi dovoljno novca za kupovinu sopstvenog aviona, „Jenni – JN-4“ sa motorom OKS-5. Ubrzo se vratila u svoj rodni grad u Teksasu, da bi nastupila za mnogobrojne okupljene. Pošto je Teksas još uvek bio jedna od najrasističkijih američkih država, upravnici su planirali dva odvojena ulaza, za Afroamerikance i belce. Odbila je da prisustvuje. Posle mnogih sastanaka, menadžeri su se složili da imaju jednu kapiju, ali ljudi bi i dalje morali da sede u odvojenim delovima stadiona. Pristala je na nastup i proslavila se zalaganjem za svoja uverenja.
30. aprila 1926. Besi je izvršila probni let sa mehaničarem po imenu Viliam Vils. On je upravljao avionom, a Kolman sedela na suvozačevom sedištu. Na oko 3000 stopa u vazduhu, labavi ključ zaglavio se u motoru aviona. Vils više nije mogao da kontroliše volan i avion se prevrnuo. Na nesreću, nije bila vezana sigurnosnim pojasom. Tada avioni nisu imali krov, niti bilo kakvu zaštitu. Odmah je ispala iz otvorenog aviona i umrla. Vils je srušio avion nekoliko metara od njenog tela i poginuo pri padu.
Njena smrt bila je potresna za hiljade ljudi. Poznata aktivistkinja Ida Vels-Barnet, održala je komemoraciju za Besi, u Čikagu. Udruženje pilota Čelendžer, u Čikagu, 1931. godine, započelo je tradiciju da svake godine leti nad njenim grobom. Do 1977. godine, afroameričke žene piloti osnovale su Klub avijatičara Besi Kolman. 1995. godine, „Pečat Besi Kolman“ napravljen je da podseća na sva njena dostignuća.
Iako je prerano otišla, njen život i dalje nastavlja da inspiriše ljude širom sveta.
