Bivši vođa terorističke organizacije Fuad Belkasem zatražio je azil u Belgiji, uoči puštanja iz zatvora, strahujući od izručenja Maroku, preneli su lokalni mediji.
Belkasem (44), rođen u Rumstu kod Antverpena i otac četvoro dece, predvodio je terorističku organizaciju “Sharia4Belgium”, koja je potresla Belgiju početkom druge decenije ovog veka, preneo je Brasels tajms.
On je sada podneo zahtev za azil u Belgiji, potvrdila je ministarka za azil i migracije Anelen Van Bosujt.
Prema navodima njene kancelarije, strah od povratka u Maroko jedini je razlog zbog kojeg on traži status izbeglice. Belkasem je 2018. godine izgubio belgijsko državljanstvo i sada poseduje samo marokansko.
Kaznu od 12 godina zatvora služi od 2015. godine i, navodno, nakon osude se vladao besprekorno. Proglašen je krivim za vrbovanje i indoktrinaciju mladih Belgijanaca i njihovu pripremu za oružane sukobe u regionu Levanta.
Kazna bi trebalo da mu istekne u maju 2027. godine.
Advokatica koja predaje pravo na Katoličkom univerzitetu u Luvenu (UCL), Silvi Sarolea, objasnila je da je Maroko, s obzirom na to da je Belkasem državljanin te zemlje, zakonski obavezan da mu omogući povratak.
Stoga bi njegov zahtev za azil mogao da bude od ključnog značaja za ono što će se s njim desiti nakon puštanja na slobodu.
Van Bosujt je izjavila da želi da iskoristi sva raspoloživa sredstva kako bi ga udaljila iz Belgije.
Ona je pojasnila da njegov zahtev za azil, ipak, prvo mora nezavisno da razmotri Generalni komesarijat za izbeglice i lica bez državljanstva (CGRS).
Organizacija “Sharia4Belgium” planirala je terorističke napade u Evropi i Belgiji, a sam Belkasem je podsticao nasilje usmereno protiv policijske stanice u Molenbeku.
Evropski sud za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava kasnije je takođe ukazao na njegove pozive sledbenicima da se bore protiv nemuslimana.
Advokatica Sarolea je ukazala da svako lice koje se nalazi na teritoriji Belgije ima pravo da podnese zahtev za azil, ali to ne znači da će ga i dobiti.
Ženevska konvencija sadrži odredbe o isključenju za lica odgovorna za određena teška dela, među koja spadaju teška nepolitička krivična dela, zločini protiv čovečnosti i dela koja su u suprotnosti sa ciljevima i principima Ujedinjenih nacija.
U Belkasemovom slučaju, Sarolea je istakla da postoji “ozbiljan rizik” da bi njemu moglo da bude ukinuto pravo na status izbeglice. U najgorem slučaju, morao bi da dokaže da bi u Maroku mogao da bude izložen progonu.
Čak i ako Belkasemu bude odbijen status izbeglice, to ne bi nužno značilo da Belgija može automatski da ga deportuje u Maroko.
Sarolea je objasnila da, ukoliko osoba može da dokaže da joj u nekoj drugoj zemlji preti stvarni rizik od mučenja ili nehumanog i ponižavajućeg postupanja, Belgija ipak može biti sprečena da je tamo pošalje.
Belkasem je bio važna ličnost tokom ranije faze džihadizma u Belgiji. Taj pokret se pojavio u vreme kada je Al-Kaida bila glavna međunarodna džihadistička organizacija, ali nije bio deo te organizacije.
Uspon Islamske države kasnije je izmenio taktike vrbovanja, što je omogućilo grupama poput “Sharia4Belgium” da privuku ljude i pošalju ih u Siriju.
Kako ukazuju neki analitičari, sada je mnogo teže utvrditi da li će Belkasem i nakon izlaska iz zatvora zadržati uticaj.
