Blokaderska lista građanima Srbije predstavlja se kao alternativa i nudi ljude koji bi, prema njihovim porukama, trebalo da donesu promene. Međutim, među kandidatima se našlo i ime koje srpskoj ekonomskoj javnosti nikako nije novo – Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, koji se nalazi na 27. mestu takozvane studentske liste.
Zato se postavlja pitanje: ako blokaderska lista predstavlja novu ekonomsku politiku Srbije, šta građanima govori ekonomski bilans čoveka kojeg je uvrstila među svoje kandidate?
Šoškić je Narodnu banku Srbije vodio od 29. jula 2010. do 6. avgusta 2012. godine, a upravo kretanje kursa dinara, inflacije i kamatnih stopa predstavlja važan deo ekonomskog konteksta njegovog mandata.
Posebno je zanimljiva analiza NBS koja poredi dva duža perioda. Prema tim podacima, od 2008. do 6. avgusta 2012. dinar je prema evru oslabio za čak 33,1 odsto, dok je NBS u tom periodu neto prodala 5,7 milijardi evra na deviznom tržištu.
Naime, celokupno slabljenje valute od 33,1 odsto ne može se samo pripisati Šoškićevom mandatu, jer je funkciju guvernera preuzeo tek krajem jula 2010. godine, ali je njegov mandat obuhvatio deo perioda u kojem je dinar bio izložen značajnim pritiscima.
Ni inflacija nije bila zanemarljiva. U aprilu 2011. međugodišnja inflacija dostigla je čak 14,7 odsto, što potvrđuju zvanični podaci Narodne banke Srbije.
Visoka inflacija pratila je i restriktivna monetarna politika. Referentna kamatna stopa tokom Šoškićevog mandata išla je do 12,5 odsto, dok ju je NBS u junu 2012. povećala na 10, a već u julu na 10,25 odsto.
Ni stanje javnih finansija tog perioda nije bilo povoljno.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije iznosio je 37,9 odsto BDP-a na kraju 2010. godine. Godinu dana kasnije dostigao je 41,2 odsto, a 2012. čak 50,8 odsto BDP-a.
S obzirom da Šoškić kao kandidat na blokaderskoj „Studentskoj listi“ ponovo traži poverenje građana njegov prethodni mandat postaje relevantan deo političke i ekonomske rasprave.
S tim u vezi, građani imaju pravo da pitaju šta bi Šoškić danas radio drugačije.
Kakvu monetarnu politiku predlaže? Kako bi čuvao vrednost dinara? Kako bi se borio protiv inflacije? Kakvu politiku kamatnih stopa zagovara? Kakav odnos prema javnom dugu i fiskalnoj disciplini podržava?
Blokaderska lista govori o promenama, ali među kandidatima ima čoveka koji je već sedeo na jednoj od najvažnijih funkcija u ekonomskom sistemu Srbije.
Zato, pre novih ekonomskih obećanja, ostaje pitanje na koje birači mogu da traže konkretan odgovor: šta bi Dejan Šoškić danas radio drugačije u odnosu na period kada je već imao priliku da vodi Narodnu banku Srbije?
