Briga za sav život pod suncem

Zahvaljujući Montrealskom sporazumu koji je sklopljen 16. septembra 1987. godine i ozonski omotač ima svoj dan. Ozonski sloj, plinoviti štit Zemlje, pruža našoj planeti zaštitu od štetnih sunčevih zraka i čuva sav život naše planete. Osim toga, ovaj sloj ograničava štetno ultraljubičasto zračenje i njegovo dostizanje do Zemlje, što pruža zaštitu ljudskom zdravlju.

U svetu se Dan zaštite ozonskog omotača obeležava od 1995. godine.

Njegovo stvaranje, pre više stotina miliona godina bilo je preduslov evolucije. Naučnici su još 1970. godine otkrili da je sloj omotača tanji, a ova promena, u narodu poznatija kao ,,ozonska rupa“ može biti sve veća. Da bi se sprečilo njegovo uništavanje, potpisano je mnogo međunarodnih sporazuma kojima bi se kontrolisalo korišćenje štetnih gasova kojih je bilo u rashladnim uređajima, sprej bocama, aparatima za gašenje požara… Iako novi proizvodi dugo ne koriste ove gasove, njih u atmosferi još uvek ima. Stručnjaci procenjuju da će biti potrebno nekoliko decenija da se njihova koncentracija u atmosferi vrati na nivo od pre 1980. godine,  što je bio cilj gore spomenutog sporazumna usvojenog 1987.

Cilj obeležavanja Dana zaštite ozonskog omotača je ujedno i podizanje svesti o potrebi njegove zaštite. On je važan za atmosfersku raspodelu temperatura, utiče na klimu na Zemlji i što je najvažnije čuva ljudske živote. Pojava rupa, odnosno, oštećenja i istanjenja ozonskog omotača, uzrokuje niz poremećaja što klimatskih, tako biljnih, životinjskih i ljudskih. Ova oštećenja doprinose lakšem nastanku raka kože, te razvoju drugih kancerogenih ćelija, dovode do raznih mutacija genetskog materijala, oštećenja vida, utiču na sposobnost reakcije organizma na vakcine i narušavaju imunitet ljudi, ali i životinja. Oboljenjima su najpodložniji ljudi svetle puti, svetlih očiju, sa većim brojem mladeža po koži, te oni koji u porodici imaju nekoga ko je već oboleo od raka kože. Rupe tako predstavljaju jednu od najvećih pretnji životu na Zemlji i podsećaju nas da treba da smanjimo zagađivanje životne sredine, a time i uništavanje ovog omotača koji štiti planetu Zemlju i nama obezbeđuje zdraviji i bezbedniji život. Ovaj neumorni čuvar je ugrožen i to našom krivicom, a sada je red da mi njega zaštitimo i pomognemo mu da se oporavi i ponovo radi punim kapacitetom. Koja će biti naša poslednja linija odbrane? Krupnorazmerni koraci na međunarodnom nivou su preduzeti i odavno se sprovode. A šta mi kao pojedinci u svojoj svakodnevici možemo promeniti i na taj način dati svoj doprinos očuvanju ozonskog omotača?

Svako od nas na razne načine utiče na svoju okolinu. Svojim postojanjem i delovanjem menjamo prirodu, katkad na dobar, no nažalost, vrlo često i na loš način. Time neposredno utičemo i na celu našu planetu Zemlju. Trošimo njena bogatstva, zagađujemo vodu, vazduh i zemlju i uništavamo. Svest o tom čovekovom destruktivnom ponašanju prema majci-Zemlji nije kod svakog čoveka, ni u svakom delu sveta, jednako razvijena. No polako, ali sigurno, do čoveka dopire činjenica: nastavimo li tako, priroda će nam vratiti. Braneći sebe od uništenja, uništiće tako svog najvećeg neprijatelja: čoveka. Važan korak u spašavanju sveta činimo učeći sami, ali i prenoseći znanje o očuvanju Zemlje na svoje naslednike, na najmlađe. Dan je prepun prilika da se pokaže kako se treba brižno odnositi prema Zemlji i brižan odnos prema prirodi postaće sastavni deo naših života, ukoliko mi odlučimo tako. Nikada nemojte reći: „To što ja činim je sitnica, sam ne mogu ništa promeniti”. Možete. Možemo jer vredi samo jedno zlatno pravilo – I malo je mnogo.

Svaki naš doprinos je važan i svi zajedno vode nas ka cilju. Ostavimo iza sebe najvredniju baštinu – Čistu i zdravu planetu Zemlju.