CRVENA KABANICA ZA MLADU I ČUTURA SA RAKIJOM KAO POZIVNICA: Ovo su najinteresantniji srpski svadbeni običaji!

Venčani i svadbeni običaji važan su društveni događaj.

Prvih decenija prošlog veka, u gradovima, venčanja su oglašavana u novinama.

Kasnije, počelo je sa štampanjem pozivnica, što se zadržalo i do danas.

– Goste je nekada na svadbu domaćin pozivao lično, čuturom u kojoj je sipana rakija i koja je bila okićena i to je bio običaj na selu. U gradu su vrlo rano počele da se koriste pozivnice, pa su do danas sačuvane dve pozivnice napravljene krajem XIX veka kada se udavala ćerka poznatog valjevskog apotekara Klaudija Piklmajera – priča etnolog Gordana Pajić.

Miraz propisan zakonom

Posebno interesantan običaj je bio devojačka sprema ili miraz koji je sadržao predmete poput peškira i ćilima koji su nevestinih ruku delo, a donosila ih je u kuću u koju dolazi.

Mlada je počinjala da priprema miraz čim se zadevojči, a svi predmeti bili su za opštu upotrebu, pre svega kućni tekstil, ali i ostali predmeti za pokućstvo, pokloni za članove kuće u koju dolazi, a miraz se reguliso i zakonom.

Sačuvan je dokument iz 40-tih godina 20. veka, a miraz je bio definisan građanskim zakonikom još u XIX veku. Zanimljivo je da je miraz karakterističan i za mnoge druge narode, a ne samo na našem podneblju.

Oko šljivića se igralo

U valjevskom kraju, odnosno u Podgorini, običaj je bio da se drugog dana svadbe zaradi šljivić koji se kitio novcem.

– Oko tog okićenog šljivića se igralo, a mlada je nosila kecelju i taj novac je pripadao njoj. Ovo je veoma redak događaj i znamo da je bila jedna takva svadba pre desetak godina. To je recimo nešto što se ne može izvesti u restoranu, pa se takvi običaji i menjaju – kaže Pajićeva.

Veo da mlada ne bude izložena zlim očima

Pre više od jednog veka, mlada se za svadbu oblačila u svečano odelo i najčešće je to bio jelek sa zlatovezom, a preko lica je obavezno imala veo. Običaj pokrivanja mlade je izuzetno star.

Nekada su neveste pokrivane belim peškirom, a kasnije je počelo nošenje velova, a sve zbog verovanja da mlada ne sme da bude izložena zlim očima. Fografije koje su nastale u tom periodu svedoče da se dosta prepliću tradicionalni i evropski stilovi.

Sujeverja i dalje ima

Ovaj običaj je inače prisutan u celoj Zapadnoj Srbiji, a danas postoje neki drugi crveni elementi koji se koriste, ali se stavljaju negde da se ne primete. Mnogo važnija stvar je bila da se tom nekom prenosnom magijom doprinese da se rađa zdravo potomstvo. I danas imamo običaje koji se upražnjavaju, kad kažu da se nešto valja ili ne valja, i možemo reći da sujeverja u našem narodu ima i dalje mnogo.

Stari običaj prenošenja mlade preko praga zadržao se do danas. Etnološka tumačenja tog rituala su različita, najčešće da je u slovenskim, kao i drugim kulturama, postojalo verovanje da ispod praga, u podzemnom svetu, počivaju preci s kojima nevesta ne sme da dođe u fizički kontakt.

– Nije bila retkost da je mlada imala venčanicu, a da je mladoženja bio u narodnom odelu. Evropski modni detalji dospevali su našu sredinu preko omladine koja se u to doba školovala u inostranstvu. Takođe je bio i običaj, da se mladoženja, ako je bio aktivan u vojsci, venčava u svečanoj uniformi. Venčanja i svadbeni običaji u valjevskom kraju imali su značaj ne samo za pojedinca, već i za porodicu i šire okruženje. Na osnovu svih tih običaja može se dosta toga saznati o ekonomskom statusu porodice, “manirima” – kaže valjevski etnolog i dodaje da je od drugog svetskog rata uvedena kategorija građanskog braka, ali nije ukinut verski brak koji je sklapan u crkvi, a po želji pojedinaca.

venčanje

venčanjeFoto: Profimedia

U valjevskom kraju jedan od običaja bio je da se posadi šljiva.

– Običaji su inače promenljiva kategorija, oni se prilagođavaju potrebama ljudi u nekom novom vremenu. Ali i danas imamo prosidbu, dogovor porodica, u svadbenom ceremonijalu imamo i nakonče. Običaj koji je postojao da prijatelji lome kolač, danas je veoma redak. Svadbe se danas uglavnom prave u restoranima i zajedničke su, a ne kao nekad; pravile su se odvojeno, pa su sutradan dolazili prijatelji i tada se vršio obred lomljenja prijateljskog kolača – navodi ona.

Svadbeni kolač zamenila je torta

Svadbena torta nije bila uobičajena pre jednog veka i ona se javlja 70-tih godina 20. veka. Ni bacanje bidermajera nije stari običaj. Mlade su uglavnom više prihvatale neke promene, poput toga da venčanica bude bela, jer su te svečane haljine nekada bile u raznim bojama, ističe Gordana Pajić.

– Mnogo običaja se danas na svadbama radi, a narod ne razmišlja o tome zašto to treba da radi, već eto, jer je takav običaj. Izgubilo se potpuno da mlada ima venac od upletenog cveća ili da se ogrće crvenom kabanicom. To je muški čojani odevni predmet i verovalo se da crvena boja štiti od uroka, ali i da mlada rađa mušku decu – kaže Gordana. 

Preuzeto: Srbija Danas