Da li ste jedinac, prvo, drugo ili treće dete: Psiholog objašnjava kako se to odražava na karakter

Na to koliko ćete imati samopouzdanja i kako ćete se snaći u nekim životnim situacijama utiče i to koje ste po redu dete rođeno u porodici.
Verovatno da većina ljudi, pa i oni koji su roditelji, nisu razmišljali o tome da na formiranje karaktera, ali i sposobnosti utiče i to da li je neko rođen kao jedinac, prvo, drugo  ili treće dete.

Psiholozi uglavnom govore o redosledu rađanja do trećeg deteta, jer je to na našim prostorima, ali i u svetu najčešći model porodica, ali svakako da je svako sledeće takođe priča za sebe.

– Redosled rođenja dece u porodici utiče na njihov razvoj, a naročito na formiranje njihovog karaktera – kaže za Telegraf psiholog Ljubica Bogetić.

Ona objašnjava da svakako postoji razlika u formiranju karaktera kod dece koja su rođena kao jedinici u odnosu na decu koja imaju braću i sestre.

Jedinci dobijaju svu pažnju porodice, sve je usmereno prema njima. Ta deca se u najvećem broju slučajeva osećaju kao centar sveta. To ima prednosti, jer vrlo često su sigurni u sebe i ono šta hoće, a i tačno znaju kako to mogu da dobiju.

Naravno, sve zavisi od roditelja i od vaspitanja. Nekada to može da bude i teret, naročito ako jedno dete raste u disfunkcionalnoj porodici, pa na sebe preuzme još u manjem uzrastu mnogo obaveza odrasalih. Jedincima je teže i u tom smislu što jednog dana ostaju sami, nemaju brata ili sestru s kojima će biti bliski kada roditelja više ne bude– objašnjava Bogetić.

Sagovornica Telegrafa kaže da su jedinci često sebični i nemaju dovoljno razvijen osećaj za druge ljude i dodaje da su vrlo često na razmažene načine spremni čak i kasnije u životu da privlače pažnju na sebe i dolaze do onoga što su zacrtali.

Prvorođeno dete – velika očekivanja

Ona ističe da je u porodicama sa više dece pozicija prvorođenog deteta gotovo uvek specifična.

Prvo dete, naravno, stiže roditeljima koji nisu iskusni. Oni se tek upoznaju sa roditeljstvom i puni su strahova.  Prvo dete obično “pokupi” te strahove i nosi se sa njima veći deo života. S druge strane, u prvorođene mališane, ako govorimo o funkcionalnim i normalnim porodicama, roditelji ulažu mnogo vremena i emocija. Roditelji su izuzetno posvećeni, ali imaju i određena očekivanja. Sa tim očekivanjima se nastavlja i kada stignu drugo i treće, ali i svako sledeće dete, jer se nekako od najstarijeg traži da preuzme brigu o mlađima. Tako se od njih očekuje da budu mnogo zreliji od uzrasta u kome su, da budu odgovorniji – navodi psiholog Bogetić.

foto Pixabay

foto Pixabay

Ona dodaje da se ta deca sa ispunjavanjem roditeljskih očekivanja suočavaju mnogo više i mnogo češće, nego ona koja su rođena posle njih.

–  Čak postoje i situacije u kojima prvorođena deca neretko preuzimaju i ulogu roditelja mlađoj braći i sestrama, naročito ako je veća razlika u godinama. Ova deca su zbog češćih kritika koje dobijaju i očekivanja često nesigurnija, čemu donekle doprinosi i momenat rođenja drugog deteta gde su sada “prinuđeni” da dele pažnju. Vrlo često prva deca tu ljubomoru ne pokazuju, ali ona postoji u njima – ističe Bogetić, koja se bavi i dečijom razvojnom psihologijom.

Drugo dete –  posmatrači

Iskustvo nam govori da drugorođena deca imaju najrazvijeniju socijalnu inteligenciju. Njima roditelji prilaze opuštenije, već imaju iskustvo, nisu pod strogim zabranama šta smeju, a šta ne, ne rastu pod balastom roditeljskih očekivanja kao stariji brat ili sestra. Sa prvim detetom većina majki je anksiozna, dok kod rođenja drugog to više nije slučaj. Tako je zapravo drugom detetu daleko lakše, jer raste sa mnogo više  spontanosti – objašnjava psiholog.

Bogetić navodi da se drugorođena deca često bore za pažnju, pa traže načine kako će do nje da dođu.

Roditeljstvo, roditelji, deca

Foto: Shutterstock

– Oni sve posmatraju i procesuiraju i nalaze po njihovom viđenju najbolji način kako da dobiju pažnju. Ako, recimo, prvo dete ima problematično ponašanje, drugo će obično shvatiti da treba da bude drugačije, odnosno fino i dobro kako bi dobilo što veću pažnju roditelja. Naravno da se dešava i obrnuto, i nisu retke situacije u kojima drugorođeno dete u porodici ima probleme u ponašanju ili je nezgodno, jer mu je to zapravo način da privuče pažnju roditelja – ističe Bogetić.

Ona objašnjava da drugorođena deca “često igraju uloge”, odnosno biraju neki oblik ponašanja koji će im omogućiti da privuku pažnju.

Treće dete – mezimče ili kao jedinče

– Kod tećeg deteta roditelji su već potpuno opušteni i najspontaniji. Vrlo često ono je mezimče u porodici i ostaje večita beba i mali čak i kada postane odrasla osoba. Treće dete, ako je razlika veća od pet godina između njega i starijih braće i sestara, se vrlo često ponaša kao jedinče, odnosno poprima karakteristike deteta koje je jedinac. Ume da bude sebičan kao jedinci, fokusiran samo na svoje interese… Trećerođena deca u porodici su u najvećem broju slučajeva najveće maze – kaže Bogetić.

Ona ističe da ako je razlika između prvo dvoje i trećeg deteta velika, ono obično ima osećaj kao da ima duplu porodicu.

foto Pixabay

foto Pixabay

– Kada su braća i sestre mnogo stariji, ono ne može da se igra sa njima kao sa decom koja su godinu ili dve starija od njega. Zato vrlo često ima percepciju da ima sve duplo, odnosno brata i sestru koji su stariji takođe percipira kao roditelje – navodi Bogetić.

Ona zaključuje da svaka pozicija u kojoj je dete rođeno ima svoje prednosti i  manjkavosti, ali da je svakako velika sreća odrastanje u velikim porodicama sa više dece koja međusobno oplemenjuju jedno drugo.

Psiholog navodi da ne može da se kaže koja je pozicija najbolja i koja deca su najuspešnija, jer to zavisi i od mnogih drugih faktora koji utiču na formiranje ličnosti i karaktera.

Preuzeto: telegraf.rs