Istraživanje je pokazalo da im starlete ipak nisu uzori.
Većina mladih u Srbiji ne misli da je novac merilo uspeha i više ceni ugled i čast od materijalnog statusa. Čak 93 odsto je zadovoljno svojim izgledom i ne žudi za estetskim korekcijama. To su samo neki od rezultata istraživanja o generaciji rođenoj između 2000. i 2013. koje su radili IPSOS Stratedžik marketing i Dajrekt medija.
Direktor istraživanja u IPSOS Stratedžik marketinga Dejan Radosavljević kaže za magazin Radio Beograda da se ne može generalizovati cela jedna generacija, ali da se mogu uzdrmati neke rasprostranjene predrasude i stereotipe o sadašnjim tinejdžerima.
– To je posebno važno ako se ima u vidu da se mladima često zamera da su im uzori starlete i kvazi idoli, da im je jedino važno da imaju skupu garderobu i dobre mobilne telefone – navodi Radosavljević.
Prema njegovim rečima, još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja je da gotovo 48 odsto pripadnika takozvane “lajk” generacije idole i životne uzore nalazi među članovima porodice, zatim u svom neposrednom okruženju.
Od istorijskih ličnosti, najviše njih navodi Nikolu Teslu kao uzora, a na listi su se našli i car Dušan i knez Lazar, dok od poznatih savremenika kojima se dive nabrajaju Novaka Đokovića, Ronalda, Baku Praseta, Ilona Maska, Miloša Bikovića, Svetlanu Ražnatović i Arijanu Grande.
Većina ispitanika za ponovno uvođenje vojnog roka
Šezdeset i jedan odsto ispitanika podržava ideju ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, a više od dve trećine anketiranih mladića ove uzrasne dobi iskazalo je spremnost da se odazove potencijalnoj vojnoj obavezi.
– Ono po čemu se ova generacija razlikuje od prethodnih jeste da je veoma zainteresovana za nove tehnologije, da ih dobro poznaje i da ozbiljno učestvuje u kreiranju njihovog sadržaja. Takođe je spremna da svakodnevno uči i da u budućnosti menja profesiju i radna mesta – ukazuje Radosavljević.
Za njih su društvene mreže i onlajn zajednica svojevrstan prozor u svet u kome se odlično snalaze.
“Interesovanja mladih su čudna starijim generacijama, isto onoliko koliko su prethodnim bili oni čudni i morali bi da pokažemo mnogo više razumevanja za njihove potrebe ukoliko želimo da imamo bolju komunikaciju”, smatra Radosavljević.
Istraživanje o “lajk” generaciji je sprovedeno tokom 2019. godine na uzorku od 1.200 ispitanika.
Preuzeto: Telegraf.rs/RTS
