Dremanje je odličan način da se izborite sa umorom i povratite energiju, posebno nakon neprospavane noći. Nekada ništa ne prija više od kratkog popodnevnog sna, ali ako dremnete u pogrešno vreme, možete se osećati još umornije ili poremetiti noćni san.
San je ključan za naše fizičko i mentalno zdravlje. Odraslima je uglavnom potrebno između sedam i devet sati sna da bi funkcionisali najbolje što mogu. Nažalost, mnogi ljudi spavaju manje od toga. Iako možda mislite da vam nije potrebno toliko sna, istraživanja pokazuju da oni koji redovno spavaju manje od sedam sati češće imaju zdravstvene probleme, navodi Nacionalni institut za zdravlje (NIH).
Dremanje ne može da zameni pun noćni san, ali može da ublaži umor i da vam da dodatnu energiju kako biste lakše izgurali dan. Može biti korisno za sve uzraste, ali je važno da se dremanje pravilno uklopi u vašu rutinu.
“Dremanje je vrlo individualno, ali postoji ispravan način da se to radi,” objašnjava dr Raj Dasgupta, pulmolog i specijalista za spavanje. Ako dremnete u pogrešno vreme ili predugo, to može više da škodi nego da pomogne.
Ako nakon dremanja osećate još veću pospanost ili vam je noću teško da zaspite, možda je vreme da preispitate svoje navike. Dobro tempirano dremanje može biti spas, naročito posle besane noći. Međutim, važno je i zašto dremate i kada to radite.
Ljudi koji spavaju dovoljno i kvalitetno obično bi trebalo da budu odmorni tokom dana. Ali savremeni život, posao, obaveze i tehnologija često remete naš san.
Čak i jedna noć bez sna može izazvati umor, lošu koncentraciju, nervozu i probleme sa pamćenjem. Popodnevno dremanje može da ublaži ove posledice. Čak i oni koji spavaju dovoljno mogu imati koristi, kratko dremanje može da poveća budnost, smanji stres, popravi raspoloženje i podigne produktivnost.
Ipak, predugo ili prekasno dremanje može da poremeti noćni san i izazove kontraefekat. Uz to, često dremanje tokom dana može da bude znak zdravstvenog problema ili poremećaja spavanja.
“Najgore što možete da uradite je da dremate ako imate nesanicu”, kaže Dasgupta. “Time smanjujete prirodnu potrebu za snom uveče.”
Kada nikako ne treba dremati?
Najgore vreme je kasno popodne i uveče, tj. nakon 15 časova ili u periodu od osam sati pre odlaska na spavanje. Kasnije dremanje može da poremeti vaš unutrašnji sat (cirkadijalni ritam), pa postaje teže zaspati i održati san tokom noći.
Najbolje vreme za kratak odmor je između 12 i 14 časova, kada telo prirodno ulazi u fazu pada energije.
Koliko dremka treba da traje?
Idealno je 15–20 minuta, što se često zove „power nap“. U tom periodu ostajete u lakšim fazama sna, pa se budite osveženi. Ako spavate duže od 30 minuta, možete upasti u dublje faze sna, pa se probuditi umorni, dezorijentisani i pospani.
Duga dremanja, duža od sat vremena, povezana su i sa većim rizikom od srčanih bolesti, a mogu biti i znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema.
Ako osećate da vam dremanje stalno treba ili da ste previše pospani preko dana, najbolje je da se posavetujete sa lekarom, piše 24sata.hr.
