Čitav je niz promena u ponašanju koje mogu da upućuju na pojedine psihološke probleme kod dece. Ključno je, napominju iz Društva za psihološku pomoć (DPP), da roditelji te promene primete na vreme kako bi mogli pravovremeno da reaguju.
Izražen umor, iscrpljenost, smanjena koncentracija i pažnja, gubitak interesa za igru, povlačenje od vršnjaka i okoline, smanjena uključenost ili izbegavanje aktivnosti u kojima su ranije vrlo rado učestvovali, znatno dobijanje/gubitak kilograma, pad školskog uspeha, neizvršavanje zadataka, napetost kod ranije dobrih učenika, autodestruktivna ponašanja…
Samo su ovo neke od promena u ponašanju koje mogu da upućuju na pojedine psihološke probleme kod dece. Ključno je, napominju iz Društva za psihološku pomoć (DPP), da roditelji te promene primete na vreme kako bi mogli pravovremeno da reaguju, a kako detetu u takvoj situaciji pomoći i šta sve može da se uradi, objasnila je Josipa Sivrić, voditeljka projekata u DPP-u.
“Važno je obratiti pažnju i na izjave poput ‘niko me ne voli, svi me mrze, glup sam’. Potrebno je intervenisati kada navedena ponašanja počnu da ugrožavaju mladu osobu, odnosno dete ili neki aspekt njihovog funkcionisanja. Do tih promena, odnosno do toga da se dete povuče u sebe, mogu da doveedu brojne situacije, a zovemo ih okidači”, ističe Josipa Sivrić.
Okidači, dodaje, tako mogu da budu narušeni porodični odnosi poput nedostatka komunikacije, svađa, nasilja u porodici i razvoda, ali tu su i vršnjački odnosi, doživljavanje vršnjačkog nasilja, uživo ili onlajn, odbacivanje od vršnjaka, poteškoće u sklapanju vršnjačkih odnosa, nagli prekidi prijateljstava… Na promene u ponašanju mogu da utiču i nezadovoljstvo školom, lošiji školski uspeh od očekivanog, prevelika očekivanja, ali i razne životne situacije poput selidbe, promene škole, rođenja brata ili sestre, smrt u porodici.
“Važno je reagovati što pre i ne čekati da ‘to preraste’. Kod susretanja s osećanjima događa se da roditelji slušaju, a da zapravo ne čuju svoju decu. U komunikaciji je najvažnija validacija detetovih emocija, ali isto tako i rad na odnosu i poverenju, otvoriti im prostor da slobodno mogu da dođu i iskomuniciraju ono što im je važno. Kada se s decom komunicira o osećanjima i problemima prvenstveno je važno slušati dete, omogućiti mu da priča bez prekidanja, gledati ga u oči, pokazati mu da vas zanima šta ima da kaže. Ako ne razumete, postavljajte pitanja i podstičite dete da ono isto pita. Pokušajte da prihvatite osećanja deteta i nastojte da ih razumete. U razgovoru izbegavajte pokazivanje panike ili šokiranosti, davanje osuđujućih primedbi i svojih pretpostavki o osećanjima i situaciji”, napominje.
Trebalo bi, dodaje, da izbegavate i neuvažavanje osećanja deteta i izgovaranje rečenica poput “Trebao bi da budeš zahvalan za sve što imaš u životu”, “Trebalo bi da budeš srećan u životu”, “Ne bi trebalo tako da se osećaš”, ali i navođenje da preteruje u svojim osećanjima, doživljajima ili da manipuliše.
“Ako dete ne želi odmah da priča, ne pritiskajte ga i pokušajte ponovo u nekoj drugoj prilici, važno je da znaju da ste tu za njih. U takvim je situacijama najbolje da kažete, na primer: ‘Primetila sam da u poslednje vreme dosta plačeš i povlačiš se u svoju sobu, to me brine i rastužuje. Volela bih da više razgovaramo i da zajedno pokušamo da pronađemo rešenje”, ističe Josipa Sivrić.
Primetite li da se i vaše dete povuklo u sebe ili ima promene u ponašanju, ovako možete da mu pomognete:
Razgovarajte sa detetom o životu uopšteno, o svojim iskustvima, naglasite da možemo da uživamo u srećnim trenucima i da naučimo da se nosimo s teškim trenucima.
Pružite im puno ljubavi, saosećanja, pohvale, razumevanja i komunikacije.
Provodite što više “kvalitetnog vremena” zajedno, u kojem ste posvećeni jedni drugima, a ne radite paralelno druge stvari. Sva deca ponekad imaju problema pa ono što vas sad uzrujava možda je normalan deo odrastanja. Ponekad je dovoljno malo vremena i podrške da prođu problematična razdoblja.
Prihvatite svoja osećanja. To što ste roditelj ne znači da treba da budete savršeni.
Ako ste burno reagovali, izvinite se. Na ovaj način i dete će naučiti koliko su odnosi kompleksni i kako mogu da se poprave i nakon teških razdoblja.
U nekim situacijama samo podrška roditelja nije dovoljna, i onda obično i njima treba savet i podrška. U tim trenucima dobro je da se obratite stručnjacima, koji mogu da pomognu u oporavku.
