Ustavnim izmenama Zagorka Dolovac je praktično postala nesmenjiva. Od nje apsolutno zavisi rad tužilaštva. Da bi javnost shvatila šta se trenutno dešava u srpskom tužilaštvu, mora se krenuti od početka.
Prijatelji Pajtić i Homen
Radnja počinje kada je Bojan Pajtić, u vreme svoje pune moći u Vojvodini, upoznao Zagorku Dolovac sa Slobodanom Homenom, tada državnim sekretarom u Ministarstvu pravde.
Upravo ovaj čuveni Otporaš je bio taj koji je predložio i ugurao Dolovac na poziciju republičkog javnog tužioca. Nije to bilo zbog njenih kvaliteta, već zato što je bila pouzdan kadar, osoba od poverenja žute duboke države, koja je preko nje dobila svoju dugoročnu predstavnicu u srcu pravosudnog sistema.
Sistem kadrovanja kao šah
Sa te funkcije, Dolovac je počela da postavlja ljude po preporuci demokratske vlasti, čak i kada je promenjen vladajući režim – sistem kadrovanja u tužilaštvu nije se menjao. Svi koji su dolazili preko nje bili su politički provereni i svaki je dobijao svoj zadatak.
Baš kao u šahu – svako ima svoju poziciju, pravac i ulogu. Igra traje godinama, a sa svakom novom figurom sistem iznutra postaje njihov.
Ustavne promene – tužilaštvo kao moćno oružje
Zatim su došle ustavne promene, koje su tužiocima dale nova ovlašćenja. Umesto da bude kontrolni mehanizam, institucija kakva treba da bude u demokratskom društvu, tužilaštvo postaje najjače oružje za rušenje države. Pokrili su sve. Osnovna tužilaštva, apelaciona, čak i specijalna odelenja. Sve je pod njuhovom kontrolom.Zapravo, skoro sve osim jednog, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je jedino ostalo samostalno i otporno na uticaje.
Stefanović – poslednja prepreka
Više javno tužilaštvo je stalna meta, a Nenad Stefanović poslednja prepreka za kompletno preuzimanje pravosuđa. Kada prepreku nije lako ukloniti, planira se kompromitovanje, pritisak, medijski napadi.
Tajni sastanak u Italiji
Dolovac ima direktnu vezu sa Homenom, koji iz inostranstva podržava državni udar u Srbiji. Zato nije čudo što su Homen, Dolovac i Dinko Gruhonjić nedavno viđeni na tajnom sastanku u Italiji, na jezeru Garda.
Gruhonjić, iako javnost pokušava da ga predstavi kao nebitnu figuru, odigrao je ključnu ulogu u izazivanju blokada i medijskog nasilja koje je usledilo. Preko svojih kanala na fakultetima i nevladinim organizacijama, uticao je na radikalizaciju mladih, što se prelilo na ulicu. Svaka reč koju je izgovorio postajala je poruka za napad. Ali njegova uloga je samo jedan deo.
Biznismen iz senke
Na sastanku je bio i jedan biznismen – nije bio Dragan Šolak, kako javnost misli, već Branislav Pomoriški, svekar Ivane Stojiljković Pomoriški, šefice Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Bivši Ligaš, a sada milioner. Nekad politički aktivista, danas uticajan čovek iz senke. Njegovo prisustvo otkriva dubinu celog plana.
Prsten moći u tužilaštvu
Da bi lakše shvatili, prvi prsten ljudi u tužilaštvu koji kontroliše Dolovac, odnosno žuti demokratski sistem, čine Boris Majlat u tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, Mladen Nenadić u TOK-u, Branislav Lepotić u Novom Sadu, Ivana Stojiljković Pomoriški šef trećeg osnovnog javnog tužilaštva, Branko Stamenković Predsednik Visokog saveta tužilaštva…
Ljudi sa vezama, postavljeni na ključna mesta, spremni da reaguju po komandi. U sve je umešana i mreža NVO organizacija, poput CEPRIS-a i Proglasa, koje pod plaštom struke guraju svoje interese, uz podršku prozapadne opozicije i medija.
Tužilaštvo kontroliše sve
Svi oni deluju koordinisano, svako radi svoj deo posla. Nemaju pod kontrolom policiju, ni vojsku, ali imaju tužilaštvo. A kada kontrolišeš ko koga goni, ko koga pušta i ko koga sme da istražuje, onda ti ni drugi organi reda nisu ni potrebni.
Sistem je zarobljen.
