Ela Džejn Ficdžerald (25. aprila 1917 – 15. juna 1996) bila je američka džez pevačica, koja se ponekad nazivala Prva dama pesme, kraljica džeza i ledi Ela. Bila je zapažena po svojoj čistoći tona, besprekornoj dikciji, fraziranju, tajmingu, intonaciji, posebno u njenom skaut pevanju.
Zahvaljujući neverovatnom rasponu glasa od tri oktave, kao i izuzetno izražajnoj interpretaciji, Ela Ficdžerald (Ella Fitzgerald) postala je ikona džeza prošlog veka.
Rođena je 25. aprila 1917. godine u Njuportu, u američkoj državi Virdžinija, u siromašnoj crnačkoj porodici. Siromaštvo nije uspelo da uništi maštu male Ele, koja je sanjala da postane pevačica. Već sa 16 godina učestvuje na konkursu amatera u Apolo teatru u Harlemu, gde je osvojila prvu nagradu.
Već sa 17 postaje vokalna solistkinja orkestra „Cik Veb“, sa kojim je snimila, između ostalih, numere „If you Can’t Sing It“, „Love and kisses“ i „You’ll have to sing it“.
1939. godine, Ela Ficdžerald preuzima vodstvo nad orkestrom i snima preko 150 numera, ukljucujuci i nezaboravnu „A Task, a Task“.
1941. godine započinje solo karijeru, oprobavajuci se svingu i bi-bopu. Ubrzo je postala kraljica „skauta“, a poigravala se sa i sambom, gospelom i raznim muzičkim pravcima.
Zahvaljujući njenom izražajnom pevanju i neverovatno čistom glasu, mnogi veliki kompozirori poput Džordža Geršvina, Kola Portera i Djuka Elingtona, želeli su da pišu upravo za nju, a sa legendom džeza Lujom Armstrongom ostvaruje izuzetnu saradnju i snima tri albuma 1956. i 1957. godine.
Sa Net King Kolom i Frenkom Sinatrom snimila je čuvene duete.
Osim Gremi nagrada, dobila je i nagradu za životno delo, Nacionalnu medelju umetnosti Rolanda Regana, predsedničku medalju slobode Džordža Buša.
Od univerziteta Jejl dobila je i zvanje počasnog doktora muzike, iako nikad nije naučila note. Večna ikona džeza koja nije imala konkurenciju našla se i na listi slavnih žena koje su menjale svet.
Uticaj Merilin Monro na Elinu karijeru
Veliku ulogu u Elinoj karijeri odigrala je jedna poznata glumica tog vremena. Holivudska diva Merilin Monro bila je jedan od prvih slavnih boraca za ljudska prava, a svojevremeno je svojim imenom i čašću branila i neprikosnovenu kraljicu džez muzike.
Naime, pedesetih godina prošlog veka Eli Ficdžerald nije bilo dozvoljeno da nastupa u tada najpoznatijem losanđeleskom noćnom klubu „Mokambo“, naravno zbog boje kože.
Međutim, Merilin je bila njen veliki obožavalac. Kada je čula da joj je zabranjeno da peva, pozvala je vlasnika kluba i obećala mu da će, ako angažuje Elu, i ona dolaziti svake večeri da je sluša. A pojavljivanje Merilin Monro podrazumevalo je neverovatnu medijsku pažnju.
Uskoro je džez legenda počela da nastupa u „Mokambu“, a Merlinka je održala obećanje i svake večeri sedela za stolom ispred bine.
– Posle tog angažmana više nisam morala da pevam u malim klubovima. Merilin je bila neobična žena. Uvek ispred svog vremena. Nažalost, nikad nije bila svesna toga, izjavila je Ela jednom prilikom.
Ela Ficdžerald je imala dva braka i jednu usvojenu ćerku. 1993. godine, nakon skoro 60 godina karijere, održala je svoj poslednji javni nastup. Tri godine kasnije, umrla je u 79. godini nakon godina loše zdravstvene situacije.
