Florens Najtingejl bila je prva moderna bolničarka i žena koja je osnovala službu medicinskih sestara.
Rođena je 12. maja 1820. godine u Firenci, a svoje ime ponela je po gradu u kojem je rođena. Njeni roditelji su bili na proputovanju Evropom i u momentu njenog rođenja zadesili su se u Firenci. Odrasla je u veoma imućnoj engleskoj porodici zajedno sa ocem, majkom i starijom sestrom. Otac Vilijam Najtingejl bio je bogati veleposednik, a majka Franses Najtingejl poticala je iz bogate porodice trgovaca. Omogućili su joj klasično obrazovanje te je već u mladosti veoma brzo naučila francuski, nemački i italijanski jezik. Već sa 17 godina shvatila je da želi da pomaže ljudima, međutim nije konkretno znala kojim poslom treba da se bavi. Nedugo posle toga shvatila je da je najviše privlači posao bolničarke, međutim njeni roditelji su se izuzetno protivili njenoj želji, pošto su se u to doba poslom bolničarke bavile žena iz nižeg društvenog sloja, žene koje su bile na lošem glasu.
Uprkos početnom protivljenju roditelji su ipak dozvolili Florens da krene na obuku za bolničarku. Godine 1851. Florens odlazi u Kajzervert u Nemačku, gde započinje svoje školovanje za bolničarku.
Dve godine kasnije postaje upravnica Ustanove za bolesne gospođe, gde se prvi put suočava s pojavom kolere i nehigijenskih uslova koji su vladali u bolnici. Za vreme njenog dvogodišnjeg upravljanja ovom ustanovom uspela je da smanji stopu smrtnosti i poboljšala je održavanje higijene.
Izbijanjem Krimskog rata iste godine javila se potreba za angažovanjem dodatnog medicinskog osoblja na frontu. Zajedno sa još 38 žena odlazi na front 1854. godine, gde zatiče veliku stopu smrtnosti u vojnoj bolnici među ranjenicima od 42,7 odsto zbog nehigijenskih uslova koji su vladali u njoj. Zahvaljujući njenom angažovanju drastično su se poboljšali higijenski uslovi u bolnici, a samim tim smrtnost među ranjenicima se smanjila na 2,2 odsto. Ona je vojnicima obezbeđivala novu čistu garderobu, previjala rane, pisala njihovim porodicama, slala plate i na taj način zaslužila veliko poštovanje od strane vojnika. Vojnici su je čestim prilikama zvali „krimski anđeo“ i „dama s lampom“. „Dama s lampom“ zavredila je na taj način pošto bi uveče često s lampom u ruci prolazila kroz mračne hodnike kako bi obišla jednog po jednog ranjenika i brinula o njima. Pored svega gore navedenog zaslužna je i za osnivanje biblioteke pri bolnici, a neke od njenih reformi kao što su praćenje bolesti pacijenata, obilaženja noću, vođenja dokumentacije o pacijentima se zahvaljujući Florens i danas primenjuju.
Jedan od najvećih uspeha Florens Najtingejl je taj što je zanimanje medicinske sestre postalo poštovano i cenjeno.
U Englesku se vratila kao heriona 1856. godine. Po njenom povratku, a na osnovu kraljičine dozvole zajedno sa Vilijamom Farom, uglednim zdravstvenim statističarem, osniva Kraljevsku komisiju za praćenje sanitarnih uslova u vojsci. Kao plod rada komisije bio je njen izveštaj koji je nazvala „Beleške o zdravlju, efikasnosti i bolničkoj administraciji u britanskoj vojsci“, a koji se smatra njenim najboljim statističkim delom. Pored ovog izveštaja Florens je autorka preko 200 knjiga i zakletve koja je slična Hipokratovoj zakletvi.
U okviru bolnice Sveti Tomas u Londonu 1860. godine otvorila je svoju školu za medicinske sestre. O kvalitetu njene škole govori podatak da su njene učenice bile izuzetno tražene, pa su otvarale škole svuda u svetu. Prva generacija medicinskih sestara školovanih u Srbiji izašla je 1924. godine u Beogradu.
Od kralja Edvarda dobila je Počasno priznanje za životno delo 1908. godine, a od kralja Džorža čestitku za svoj 90. rođendan.
Preminula je 13. avgusta 1910. godine u Londonu, a sahranjena je u porodičnoj grobnici u Hempširu.
Datum Florensinog rođenja, 12. maj, se danas obeležava Međunarodni dan medicinskih sestara.
