Oko 60.000 ljudi godišnje umre u Indiji od ujeda zmija, a tamošnja vlast se sa tim problemom obračunava tako što ga ignoriše ili zataškava.
Studija iz 2020. godine, zasnovana na sakupljanju podataka o preminulima, tzv. verbalnim autopsijama, utvrdila je da, u proseku, oko 58.000 ljudi godišnje premine svake godine zbog zmija.
Međutim, zvanični vladini izveštaji kažu da je 2018. godine, primera radi, preminulo 689 ljudi od ujeda zmija.
Šašikant Dubi (28) je radio na pirinčanim poljima prošlog meseca u Nivariju, maloj ruralnoj oblasti u indijskoj državi Madhja Pradeš, kada je iznenada osetio goruću senzaciju na ruci.
– Bol je bio toliki kao da mi je neko odrao ruku – rekao je.
Prvo je pomislio da ga je škorpija ubola, ali kada je ruka počela da crni, shvatio je da ga je ujela otrovnica.
Narodna verovanja pogoršavaju situaciju
Tokom odrastanja, Dubi je u svom selu viđao ljude koji bi umirali posle ujeda zmije, ali bi oni umesto u bolnicu, odlazili kod lokalnih nadrilekara ili vračeva koji bi ih kupali u mleku i vodi. U njihovoj kulturi se smatra da mleko ima pročišćavajuće dejstvo što može da im spasi živote.
Međutim, kada je prošle godine prodavačica povrća iz njegovog sela preminula jer nadrilekari nisu dali njenoj porodici da je odvedu u bolnicu, odnos zajednice prema tradicionalnim metodama lečenja se prilično izmenio.
– Ta smrt mi je ostala u podsvesti, tako da sam odmah naumio da idem u bolnicu – rekao je. Ali, najbliža zdravstvena ustanova koja ima protivotrov je udaljena više od 10 kilometara od Dubijevog sela, pa su mu seljani sugerisali da poseče duboko ruku kako bi istekla “prljava krv”, pre nego što uspe da stigne do doktora.
Dok je odveden do bolnice, nivo kiseonika u krvi mu je značajno opao i stanje mu se pogoršalo. Tokom sledećih nekoliko dana, primio je 40 doza protivotrova.
Ipak, imao je sreće, preživeo je.
Za razliku od Akileša Tape (24).
– Akileš je spavao u svom domu kada ga je ujela zmija. Bila je noć, pa nismo mogli odmah da organizujemo prevoz do bolnice, a kada smo konačno uspeli, bilo je prekasno. Umro je na putu do bolnice – rekao je njegov prijatelj Salman Kamar iz Betijaha, oblasti blizu granice sa Nepalom.
Kamar kaže da su takvi incidenti prečesti u njegovom selu.
– Prošle godine, žena koja je živela u blizini moje kuće, otišla je u toalet tokom noći i ujela ju je zmija. Bilo je to tokom sezone monsuna, bilo je toliko mračno da je mislila da je neki insekt. Nije shvatila da je to bila zmija, pa se vratila u krevet. Otrov se raširio njenim telom i umrla je – rekao je.
Postoji mnogi razloga zbog čega je kriza sa zmijama u Indiji velika, uključujući manjak prve pomoći, zavisnost od nadrilekara i vračara i rast broja stanovnika u blizini obradivih površina gde zmije jure glodare.
Osim toga, u hinduizmu se Šiva, jedno od najveća tri božanstva, posmatra kao gospodar zmija. Događa se i da tokom verskih festivala neko premine misleći da dobro rukuje zmijama.
– Dnevno dobijem oko desetak poziva, a ponekad taj broj naraste i do 15-20 poziva. U većini slučajeva farmeri rade na polju i onda slučajno nagaze na zmiju koja ih ujede – kaže Surija Kerti, borac za očuvanje prirode koji je u poslednje tri godine spasao više od 6.000 zmija.
Veliki je problem što meštani ne dobijaju medicinsku pomoć brzinom kojom bi trebalo.
Iako većina od 300 vrsta zmija koje se mogu naći u Indiji nisu otrovne, četiri veoma opasne otrovnice ubiju veliki broj Indijaca svake godine – među njima indijska kobra i plavi krajt.
Stručnjaci veruju da je veliki broj slučajeva neprijavljen jer ih vlasti ne dokumentuju na pravi način, tako da pristup podacima nemaju ni oni koji se bave problemom zmija.
Kako rešiti problem?
Da bi se kriza rešila, država prvo mora da prepozna da je u pitanju bolest koja mora da se prijavi.
Doktori moraju da prijave smrti koje su nastale usled ujeda zmija tako da se ne mogu sakriti prave brojke.
Takođe, manjak resursa i loša distribucija protivotrova, pogotovo u ruralnim oblastima, predstavlja značajan problem.
Doktori iz unutrašnjosti kažu i da među narodom ne postoji dovoljna svest i znanje kako da traže momentalnu pomoć, što bi moglo da drastično smanji broj žrtava.
– Većina slučajeva je asimptomatična, kada ih ujedu zmije koje nisu otrovne. Ipak, imamo dosta smrtnih slučajeva jer nema dovoljno svesti o tome – kazao je doktor Ramačandra Kumar za Dejli bist.
– Pacijenti koje ujede zmija obično imaju i druge povrede poput modrica i posekotina što povećava problem. Kako bi pustili krv, ljudi prave posekotine oko ujeda koristeći šta im već padne pod ruku. Čak čvrsto vezuju tkanine blizu ujeda da zaustave da krv ne ode do drugih delova tela – objasnio je Kumar rekavši da to samo dovodi do drugih komplikacija.
Preuzeto: 24sedam
