Na rafovima supermarketa naći ćete gomilu nemasnih deserata, niskomasnih keksova i obroka sa proračunatim brojem kalorija. No, dok, bez osećaja krivice, punite korpe ovakvim proizvodima, naš obim struka se svejedno povećava!
Još od osamdesetih godina vlada trend niskomasnih proizvoda u svrhu boljeg zdravstvenog stanja. Istina je da masnoće sadrže mnogo više kalorija od ugljenih hidrata i da su zasićene masti odgovorne za povišen holesterol i slično. Industrija hrane je zato radila na zameni životinjskih masti u proizvodima, nezasićenim biljnim mastima.Nažalost, ova alternativa podrazumeva proces hidrogenizacije, koji povećava nivo opasnih trans-masnoća koje su podjednako loše i za zdravlje srce i holesterol. Iako ih mogu sadržati i neke prirodne namirnice, ove veštačke verzije ih imaju mnogo više.
Od kada se saznalo za štetnost nezasićenih masnoća, industrija hrane radi na tome da smanji njihov nivo u proizvodima.
Dobre i loše masnoće
Važno je da naša ishrana sadrži masnoće, samo treba odabrati one ‘dobre’. Preporučljive su one iz koštunjavog voća, semenki, ribljeg ulja. One su važne za održavanje zdravog krvotoka, produkciju hormona i dobro funkcionisanje nervnog sistema. Takođe, pomažu i absorpciju određenih vitamina.
Ako se pridržavate rigorozne niskomasne ishrane, nedostajaće vam ključni vitamini A, D, E i K. Ovakva ishrana loše utiče na imunitet, ograničava mogućnost organizma da se sam izleči i deluje i na stanje kostiju.
(BBC/Srbija Danas)
Preuzeto: srbijadanas.com
