Izdvajamo: Doneta Uredba kojom se ograničavaju cene za 5 osnovnih životnih namirnica

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić saopštila je da je na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na današnjoj sednici Vlade Srbije doneta Uredba o ograničavanju proizvođačkih cena i cena na veliko i malo za pet osnovnih životnih namirnica, u trajanju od 60 dana. Ograničenje cena odnosi se na šećer, brašno tipa T-400, suncokretovo ulje, svinjsko meso od buta i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti. „Donošenjem ove Uredbe cene pomenutih proizvoda u naredna dva meseca ne smeju prelaziti nivo od 15. novembra ove godine. Vlada će u slučaju potrebe produžiti ovu meru i nakon isteka 60 dana”, rekla je Matić. Ministarka Matić je dodala da je mera bila neophodna u cilju zaštite životnog standarda građana, budući da se u strukturi dnevne potrošnje prehrambenih proizvoda, najveći deo troškova odnosi upravo na artikle obuhvaćene ovom odlukom. Uredba Vlade Republike Srbije bazirana je na najavama novih poskupljenja osnovnih životnih namirnica, kao i sirovina, od kojih su pojedine i na svojim desetogodišnjim maksimumima.

Brnabić: Fon Kramon, shvatam da je za Vas Kosovo Srbija

Premijerka Srbije Ana Brnabić nastavila je na Tviteru da polemiše sa poslanicom Zelenih u Evropskom parlamentu (EP) i izvestiocem EP za Kosovo Violom fon Kramon, koju je pozvala da obrati više pažnje na porast broja napada na Srbe na KiM i pitanje ugroženosti manastira Visoki Dečani, umesto što se bavi Gornjom Nedeljicom. “Shvatam da je i za Vas Kosovo Srbija (s obzirom na to koliko ste fokusirani na centralnu Srbiju dok ste izvestilac EP za tzv. Kosovo), i ja to iskreno cenim. Vaša podrška je neočekivana, ali dobrodošla”, poručila je Brnabić na Tviteru. Ona je pozvala Fon Kramon da, ipak, umesto Gornje Nedeljice, obrati više pažnje na to da je samo u 2021. godini na KiM povećan broj napada na Srbe za 30 odsto i da je manastir Visoki Dečani jedan od najugroženijih kulturnih baština u Evropi.

Vesić: Bez povećanja poreza na imovinu 2022. godine

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da neće biti povećanja poreza na imovinu u 2022. godini i pojasnio da zakon definiše da porez prati vrednost cene nekretnina. Vesić je naveo da kako te cene rastu na teritoriji Beograda, to znači da se ekonomija razvija. “Međutim, ne raste svuda cena i ne raste svuda podjednako, ali u proseku je to oko šest odsto na teritoriji grada za 2021. godinu. U skladu sa tim toliko bi trebalo i da poraste porez. Bez obzira na to mi smo doneli odluku da zbog pandemije i svega što se dešavalo naredne godine uvedemo dodatni kriterijum, a to je da niko neće moći da ima veći porez na imovinu, nego što je imao ove godine”, rekao je Vesić.

Danas počinje Sinergija 21 “Digital hotspot”

Dvodnevna konferencija Sinergija 21 “Digital hotspot” počeće danas u onlajn formatu, a svi zainteresovani imaće besplatan pristup celokupnom sadržaju konferencije preko Microsoft Teams platforme. Glavne teme su iz oblasti biznisa i IT-a, a učesnici Sinergije će moći da prate dinamične diskusije, predavanja, kao i uspešne studije slučaja. Ovogodišnja digitalna Sinergija Sinergija 21 otkriće trendove bliske budućnosti, kakve nas to promene čekaju i čime raspolažemo kako bismo pravovremeno pripremili svoje organizacije za doba post-mobilne komunikacije i post-Cloud doba.

Počinje obuka opština i gradova za sistem elektronskih faktura

Ministarstvo finansija i NALED organizovaće danas obuku za lokalne samouprave “Primena sistema elektronskih faktura”. Na skupu u Palati Srbija obratiće se ministar finansija Siniša Mali, državna sekretarka u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Maja Mačužić Puzić i predsednik Opštine Stari grad Radoslav Marjanović, najavilo je Ministarstvo finansija. Na temu “Pravni okvir za e-Fakture i praktične implikacije novog Zakona”, govoriće advokat i savetnica u Jedinici za podršku koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzora NALED-a Jelena Mićić.

Vlada produžila privredi staru cenu električne energije za još mesec dana

U cilju sprečavanja posledica koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Republici Srbiji, Vlada Srbije donela je Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije” Beograd i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu. Ovim dokumentom omogućava se svim kupcima, kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine, produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine, saopštila je Vlada. Na ovaj način oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana.

Osamnaest opština dobilo mini-buseve za besplatan prevoz seoskog stanovništva

Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić saopštio je danas da je rad komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu mini buseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Srbije završen i da je besplatan prevoz omogućen za žitelje sela iz 18 opština. Krkobabić je istakao da je ovo samo prvi korak, jer se priprema sveobuhvatan, detaljan program rešavanja gorućeg problema prevoza za žitelje sela Srbije, posebno u rubnim i devastiranim opštinama. Minibusevi kupljeni ovim sredstvima služiće isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Na taj način stanovnicima sela omogućiće se obavljanje privredne aktivnosti, dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

Novim rebalansom pokrajinski budžet uvećan za 800 miliona dinara

Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su danas rebalans pokrajinskog budžeta, na osnovu čega će budžet za 2021. godinu biti uvećan za 800 miliona dinara. To znači da će umesto prvobitne projekcije od oko 75 milijardi, pokrajinski budžet za ovu godinu nakon tri rebalansa iznositi 82,5 milijarde dinara. Kako je rečeno u Pokrajinskoj vladi, to se objašnjava povećanim prihodima, prvenstveno od poreza na dobit pravnih lica. Fiskalni deficit će i nakon današnjeg rebalansa ostati na projektovanih 3,7 milijardi dinara.