Crkva ga je izopštila, a ni 100 godina kasnije nije promenila odluku.
Jedan od najvećih pisaca realizma, ali i svih vremena, Lav Tolstoj, imao je veoma plodno stvaralaštvo, mada je ostao najpoznatiji po svojim remek-delima “Ana Karenjina” i “Rat i mir”. O njegovom burnom životu svojvremeno se pričalo koliko i o njegovom pisanju, a pojedini detalja i dan danas intrigiraju čitalačku publiku.
Pet tema se naročito ističu.
5. RUSKA PRAVOSLAVNA CRKVA GA JE IZOPŠTILA
Tolstoj je verovao u ideale hrišćanstva, ali ne i u organizovanu religiju, za koju je mislio da je kontradiktorna učenju Isusa. Nakon oštre satire licemerja i korupcije pojedinih zvaničnika ruske pravoslavne crkve u svom poslednjem delu, “Vaskrsenju”, crkva ga je ekskomunicirala 1901. godine.
Tolstoj je umro na železničkoj stanici Astapovo. Zabeležene su tada jedne od njegovih poslednjih reči.
Ruska pravoslavna crkva Foto: Wikipedia/Je-str
– Ja sam se našao u situaciji onoga koji je spoznao svu težinu greha sopstvenog života. Za mene je postalo dalje nepodnošljivo da živim u kriminalnim uslovima, u bezumno kriminalnoj raskoši, usred nužde ljudi koji me okružuju.
Sahranjen je bez krsta i opela, zbog čega je njegova žena očajavala. Njegov praunuk Vladimir Tolstoj je na 100-godišnjicu izopštenja pisao patrijarhu Alekseju molbu da se njegov predak vrati pod okrilje crkve, koja je odbijena.
4. PROKOCKAO JE VELIKI DEO PORODIČNOG NASLEDSTVA
Tolstoj je i u mladosti, i u braku živeo raskalašnim životom. Menjao je žene, imao vanbračnu decu i intenzivno se kockao. Ovaj porok ga je primorao da 1854. godine za 5.000 rubalja proda glavni deo kuće na imanju, koje je nasledio od svog dede po majci. Do 1855. godine prokockao je svih 5.000 rubalja.
Kada mu nije dodeljena Nobelova nagrada za književnost, mnoge ugledne kolege su mu poslale pisma podrške, iskazujući nezadovoljstvo zbog odluke Švedske akademije da preskoči ovog kniževnog diva.
Lav Tolstoj Foto: Wikipedia/Ilja Rjepin
Tolstoj je odgovorio da mu je drago što ga je nagrada zaobišla, jer ne bi znao šta bi sa tim novcem uradio i da je siguan da bi novac od nagrade mogao jedino doneti nešto loše u njegovom životu.
3. PROSIDBA IZ “ANE KARENJINE”
O ljubavi i braku Tolstoja i njegove žene Sofije mnogo se pričalo i pisalo, a jedna epizoda njihove veze ostala je sačuvana za večnost. Naime, iako je porodica poznatog ruskog fizičara Bersa želela da Tolstoj oženji njihovu najstariju ćerku, Lizu, njega je više privlačila srednja ćerka Sofija.
Sonju je Lav zaprosio tako što je kredom na stočiću ispisao početna slova njoj nepoznatih reči i pitao ju je šta misli da ona simbolizuju. To nisu bila samo tri ili četiri slova poput USZM (Udaj se za mene), već više od deset.
Sofija nije odmah razumela o čemu je reč, ali je ova scena opisana u delu “Ana Karenjina”, kada Levin prosi Kiti drugi put. Tako je postala jedna od najpoznatijih veridbi ikad.
Venčali su se kada je njemu bilo 34, a njoj 17. Njihov brak je bio pun uspona i padova, doba ljubavi i nezamislivog bola, koji su njegovi poroci uglavnom zadavali njoj. Ipak, zajedno su ostali sve do njegove smri, skoro punih 50 godina.
2. LIČNI DOŽIVLJAJ KRIMSKOG RATA KAO INSPIRACIJA ZA “RAT I MIR”
Detaljni opisi borbe i vojnih operacija u “Rat i miru” je pojačan njegovim ličnim iskustvima. Prvo je služio kao artiljerijski oficir na Kavkazu, a kasnije se borio u opsadi Sevastopolj tokom Krimskog rata i bio je unapređen u čin poručnika zbog izuzetne hrabrosti. Uprkos što je cenio moć vojske i doživljaj borbe, znao je da vojna karijera nije za njega, pa je ubrzo podneo ostavku.
1. BIO JE GROF
Roditelji Lava Tolstoja pripadaju starim ruskim aristokratskim porodicama. Njegov deda po majci, princ Nikolaj Volkonski, bio je član suda Katarine Velike i ruski ambasador u Berlinu, dok je deda po ocu, grof Ilija Tolstoj, bio guverner Kazanja.
Preuzeto: Telegraf.rs
