Pre svega, kasno odlazak u krevet obično dovodi do kraćeg sna, što direktno utiče na nivo energije i sposobnost koncentracije tokom dana.
Mnogi ljudi tada osećaju hronični umor, teškoće sa buđenjem i smanjenu produktivnost, jer mozak nema dovoljno vremena za neophodnu regeneraciju.
Ovo stanje može dodatno oštetiti pamćenje i kreativno razmišljanje.
Pored toga, nedostatak sna remeti hormonsku ravnotežu, posebno hormone leptin i grelin, koji regulišu apetit. Kao rezultat toga, osećaj gladi se povećava, što može dovesti do prejedanja i povećanja telesne težine. Ljudi koji kasno odlaze u krevet češće biraju visokokaloričnu i nezdravu hranu, čime dodatno ugrožavaju svoje zdravlje.
Još jedan značajan problem je povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti. Nedovoljno sna povećava nivo stresa u organizmu, što može podići krvni pritisak i izazvati upalne procese.
Ljudi koji stalno kasno odlaze u krevet imaju veće šanse za razvoj hipertenzije, srčanih bolesti, pa čak i dijabetesa tipa 2.
Imuni sistem takođe pati od nedovoljnog sna. Tokom sna, telo proizvodi važne ćelije koje štite od infekcija. Kada premalo spavate, imuni sistem slabi, što povećava podložnost prehladama, gripu i drugim bolestima i usporava oporavak tela.
Mentalno zdravlje je usko povezano sa kvalitetom sna. Kasno odlazak u krevet povećava nivo hormona stresa, kao što je kortizol, što može dovesti do anksioznosti, razdražljivosti i problema sa emocionalnom stabilnošću.
Dugoročno gledano, nedostatak sna može negativno uticati na donošenje odluka i opštu psihološku otpornost.
San je ključan za obnavljanje kože i proizvodnju kolagena, proteina odgovornog za njenu elastičnost i mladalački izgled. Nedostatak sna može izazvati tamne krugove, beživotnu kožu i bore, dok povećani nivoi kortizola dodatno oštećuju kožu.
Stoga se preporučuje da se što više izbegava navika odlaska u krevet posle ponoći kako bi se sačuvali i telo i um.
