Kawasakijeva bolest

Vaše dete ima visoku temperaturu duže od pet dana i vaš pedijatar misli da bi to mogla biti Kawasakijeva bolest, o kojoj vi ne znate bas nista! Zvuči egzotično, prva asocijacija je poznata fabrika motora, a radi se o bolesti koja nije tako retka kako se ranije mislilo.

Zašto se baš ovako zove?

Bolest je dobila ime po Japanskom doktoru (nema veze sa motorciklima, mada se tako pamti) koji je prvi put opisao daleke 1967. godine. Nastaje usled zapaljenskog procesa u zidovima srednjih i malih krvnih sudova u celom organizmu, uključujući i koronarne arterije, koje ishranjuju srčani mišić. Bolest zahvata i limfne čvorove, sluzokožu i kožu pa je često nazivaju i mukokutani lymf node sindrom (zanimljivo za “google doktore”).

Šta izaziva Kawasakijevu bolest?

Iako je odavno poznata, još uvek se ne zna tačan uzročnik. “Infektivna hipoteza” optužuje viruse (ređe bakterije) da pokreću seriju imunoloških procesa u organizmu. Ovo se dešava kod dece koja imaju sklonost (predispoziciju) baš za ovu komplikaciju. Da genetika stvarno ima značajnu ulogu pokazuje činjenica da se bolest čečće javlja kod azijskih naroda (naročito u Japanu i Koreji), ali je ima u svim populacijama. Bolest može trajati od dve nedelje do par meseci.

Kada posumljati na Kawasakijevu bolest?

Kada vaše dete ima povišenu telesnu temperaturu (više od 38.5 º C) duže od pet dana i četiri od sledećih pet simptoma:
1. Sitnozrnasti osip po celom telu
2. Uvećane limfne žlezde vrata
3. Promene na nogama i rukama (crvenilo, otok)
4. Crvenilo usana i jezika
5. Obostrano crvenilo očiju
Dete je jako uznemireno i nervozno. Kod neke dece se javlja proliv, povraćanje i bolovi u stomaku i zglobovima. Nakon otprilike dve nedelje od početka bolesti peruta se koža na prstima šaka i stopala.

Faktori rizika

Bolest uglavnom zahvata decu starosti od 6 meseci do 5 godina. Češće su zahvaćeni dečaci, a (kao što smo već naglasili) čeća učestalost bolesti je kod Azijskih naroda. Kawasakijeva bolest ne spada u zarazne bolesti – bolesno dete je ne može se preneti drugoj deci!

Šta pedijatar uradi da bi postavio dijagnozu?

Na žalost, ne postoji specifičan test za dijagnostikovanje!

Doktori istražuju simptome i isključuju druge bolesti. Uzimaju krv za analizu (povišeni leukociti, sedimentacija, C reaktivni protein), ispituju srce (EKG, ultrazvuk). Usled zahvaćenosti arterija koje ishranjuju srce (koronarne arterije), dolazi do njihovog proširivanja, što se pouzdano detektuje ultrazvukom. Kombinacija izgleda deteta (simptoma i znakova bolesti) i nabrojanih dijagnostičkih procedura dovodi do postavljanja dijagnoze Kawasakijeve bolesti.

Koje su komplikacije?

Najozbiljnija komplikacija je povezana sa zapaljenjem arterija koje ishranjuju srčani mišić (koronarne arterije). Zapaljenski proces može prouzrokovati ozbiljno oštećenje zida koronarnih arterija što dovodi do lokalnog slabljenja zida i sledstvenog proširenja, koje nazivamo aneurizmom. Aneurizme se javljaju u 25% obolelih, i pretstavljaju najopasniju komplikaciju Kawasakijeve bolesti.

Pored koronarnih, bolest može zahvatiti arterije bilo gde u telu, ali su na sreću druge komplikacije retke.

Kako se leči Kawasakijeva bolest?

Dete sa simptomima Kawasaki bolesti se obavezno leči u bolnici.

Veoma je važno da se sa terapijom počne odmah po postavljanju dijagnoze, da bi sprečili oštećenja koronarnih krvnih sudova. Cilj terapije je suzbiti zapaljenski proces. U prvih 7 do 10 dana od početka bolesti daju se imunoglobulini, za koje je dokazano da smanjuju rizik od formiranja aneurizmi. Oni smiruju snažnu autoimunu reakciju koja je jedna vrsta napada na sopstveno tkivo (ovde je to zid krvnih sudova).

Sa istim ciljem se, u početku bolest, daju se visoke doze acetil-salicilne kiseline (ovo je izuzetak od pravila da se salicilati ne daju kod dece), a nakon prestanka temperature se daju manje doze koje imaju efekat sprečavanja formiranja tromba.

Prognoza?

Sa blagovremeno započetom terapijom se može očekivati brzo poboljšanje i značajno smanjiti rizik od formiranja aneurizmi. Nelečena Kawasakijeva bolest je samoograničavajuća (sama prolazi kada se ne leči), ali je rizik akutnog koronarnog događaja (koji nastaje zbog pojave aneurizmi) mnogo veći kod dece koja ne dobijaju terapiju. Neophodno je redovno praćenje pacijenata i redovni ultrazvučni pregledi srca, u početku na šest meseci, a potom jednom godišnje. Tokom praćenje starije dece se radi i test opterećenja kojim se procenjuje kako koronarni krvni sudovi dopremaju krv u srce (ovo se radi kada se dete potpuno oporavi od ovog oboljenja).

Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs