Ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama mogli bi da izazovu kumulativnu štetu nemačkoj privredi u iznosu do 900 milijardi evra do 2050. godine, pokazuje novo istraživanje.
Studija koju su sprovele kompanije za ekonommska istraživanja Prognos i GWS u saradnji sa nemačkim Institutom za ekološko-ekonomska istraživanja, objavljena je u trenutku kada Berlin radi na strategiji prilagođavanja klimatskim promenama koju će uskoro predstaviti Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
U Nemačkoj je u toku i rasprava u vladajućoj koaliciji o tome kako bi kritični sektori, kao što su transport i građevinarstvo, do 2045 postali ugljenično neutralni.
Nemačka ministarstva privrede i životne sredine navode, pozivajući se na ovu studiju, da ekstremne vrućine, suše i poplave mogu da izazovu štetu u vrednosti između 280 milijardi i 900 milijardi evra u periodu između 2022. i 2050, u zavisnosti od nivoa globalnog zagrevanja.
Zbog klimatskih promena nemačka privreda je između 2000. i 2021. godine pretrpela štetu u iznosu od najmanje 145 milijardi evra, od čega je 80 milijardi bilo samo u poslednjih pet godina.
Kako se navodi u istraživanju, 60 do 80 odsto potencijalne štete može biti smanjeno kroz mere prilagođavanja klimatskim promenama, u zavisnosti od toga koliko bi jake klimatske promene bile.
Studija nije obuhvatila nefinansijsku štetu, kao što su pogoršanje zdravlja, smrti izazvane vrućinom i poplavama i gubitak biodiverziteta.
Nije navedeno koliko bi mere prilagođavanja klimatskim promenama mogle koštati federalnu i državne vlade.
