Mirovni pregovori s Ukrajinom koje je predložio ruski predsednik Vladimir Putin obuhvatiće i nacrt sporazuma između dve zemlje iz 2022. od kojega se odustalo, kao i činjenicu da Rusija pod kontrolom drži gotovo petinu ukrajinske teritorije, objavio je Kremlj.
Putin je danas predložio održavanje direktnih pregovora s Ukrajinom, čiji je cilj postizanje trajnog mira i okončanje rata. Inicijativu je pozdravio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kazavši da je Kijev spreman na razgovore, ali da Moskva prvo mora pristati na trenutni prekid vatre.
Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov novinarima je, nakon Putinove jutrošnje izjave, kazao da će pregovori koje je predložio Putin uzeti u obzir i nacrt koji je napušten 2022. godine, kao i trenutnu situaciju na terenu.
Danima nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., Rusija i Ukrajina započele su pregovore u Belorusiji. Ti su pregovori kasnije nastavljeni u Istanbulu. Nacrt koji je tamo dogovoren i kojim je postavljen okvir za moguće rešenje sukoba poznat je kao “Istanbulski sporazum”.
Međutim, pregovori su prekinuti u maju, a ruski zvaničnici su dugo tvrdili da se rešenje može postići upravo po uzoru na Istanbulski sporazum. I Stiv Vitkof, posebni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, nedavno se osvrnuo na nacrt iz 2022. godine kao potencijalni vodič za postizanje mira u budućnosti.
Šta stoji u tom planu?
Ukrajina, prema dokumentu iz aprila 2022. godine, ne bi smela da obnovi svoju vojsku uz pomoć Zapada, a Krim bi bio de facto pod kontrolom Rusije. Dokument pokazuje da su ruski i ukrajinski pregovarači u prvim sedmicama rata razmatrali razne ustupke. U nacrtu ugovora stoji da se Ukrajina, iako joj je dopušteno da teži članstvu u Evropskoj uniji, ne bi smela pridružiti vojnim savezima poput NATO-a.
Na njenoj teritoriji ne bi smelo biti stranog oružja, a vojne snage zemlje bi bile svedene na minimum. Rusija je tokom pregovora nastojala da ograniči sve odbrambene faktore Kijeva, od broja vojnika i tenkova do maksimalnog dometa ukrajinskih projektila.
U nacrtu je navedena zabrana stranog oružja, uključujući raketno oružje bilo koje vrste. Moskva je želela da ograniči ukrajinske oružane snage na 85.000 vojnika i 342 tenka. Ukrajinski pregovarači želeli su 250.000 vojnika, 800 tenkova i 1.900 artiljerijskih oruđa. Rusija je pak htela da domet ukrajinskih projektila bude ograničen na 40 kilometara.
Poluostro Krim, koji je već okupirala Rusija, prema dokumentu, ostao bi pod kontrolom Moskve i ne bi se smatrao neutralnim. Moskva se takođe zalagala da ruski jezik funkcioniše na ravnopravnoj osnovi s ukrajinskim u vladi i sudovima, ali tu klauzulu Kijev nije potpisao. U dokumentu se nije govorilo o budućnosti delova istočne Ukrajine koje je Rusija okupirala 2014. godine. To se ostavilo za daljnje pregovore.
Šta u slučaju napada na Ukrajinu?
Za nacrt mirovnog sporazuma su trebale da garantuju strane sile; među kojima su bili SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina, Francuska i Rusija. U slučaju kršenja sporazuma, te su zemlje imale zadatak da brane neutralnost Ukrajine. S druge strane, od jamaca se zahtevalo da, dok je ugovor na snazi, raskinu međunarodne ugovore i sporazume koji nisu kompatibilni s trajnom neutralnošću Ukrajine.
Međunarodna sigurnosna jamstva se nisu odnosila na Krim i Sevastopolj. Nakon što je Putinov početni pokušaj da preuzme kontrolu nad Kijevom propao, dokument je predlagao ruski plan B – prestanak zapadne podrške Ukrajini.
Tokom pregovora u aprilu 2022. godine ostalo je mnogo nerešenih pitanja, poput onog šta se događa u slučaju napada na Ukrajinu. Rusija je želela da se sve države jamci dogovaraju o odgovoru, što znači da ne bi bilo prave reakcije ako je Rusija agresor. Ukrajinski pregovarači su hteli da se u slučaju napada zatvori vazdušni prostor, ali Rusija nije odobrila tu klauzulu. Pregovori su prekinuti u junu 2022. godine.
