U vreme kada država pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića uvodi mere za ograničenje kamatnih stopa i podršku stanovništvu, pojedine banke, poput AIK banke, i dalje ignorišu sve to. Vučić je više puta naglasio potrebu za ograničenjem kamata, posebno za gotovinske, potrošačke i stambene kredite, kako bi se pomoglo srednjoj klasi, penzionerima i mladima u krizi inflacije i poskupljenja.
Cilj mera je jasan – sprečiti lihvarstvo i dužničko ropstvo građanstva, ali AIK banka se ponaša kao da ti zakoni ne postoje. Oni ostvaruju rekordne profite dok građani tonu, dodatno se zadužujući da plate lihvarske rate.
Eksplozivni rast profita: Od krize do milijardi na bankovnim računima pojedinaca
Finansijski izveštaji AIK Banke pokazuju šokantnu sliku pohlepe. Neto dobit u 2019. godini iznosila je 8,23 milijarde dinara, uprkos globalnoj krizi.
Već 2020. dobit je skočila na 9,80 milijardi, a 2021. zbog pandemije koronavirusa pala na 5,94 milijarde. Ipak, koliko je “jak” bio portfolio banke, svedoči to da je akvizicijom Sberbanke 2022. godine čist profit eksplodirao na rekordnih 26,13 milijarde dinara. To je porast od preko 400 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Sa imovinom Sberbanke, AIK Banka je “kupila” i sve njene dužnike, opterećujući ih dodatnim nametima i promenama da bi ih uklopila u svoj sistem. Na račun građana Srbije, visok profit se nastavio i u 2023., sa 8,17 milijardi, do je 2024. iznosio 9,23 milijarde.
Ukupno za šest godina, AIK banka je ostvarila preko 67 milijardi dinara čistog neto profita. Međutim, ništa od ovih sredstava nije upotrebljeno za stvaranje olakšica za klijente. Štaviše, ta sredstva bivaju raspoređena u bonuse i dividende za one koji kreiraju ovu lihvarsku politiku AIK banke.
Kamatni prihodi – kamen o vratu: Milijarde ukradene iz džepova dužnika
Srž lihvarstva AIK banke su kamatni prihodi – ta „nevidljiva ruka“ koja crpi novac od onih koji kredite ne uzimaju za bahaćenje, već za goli opstanak i preživljavanje.
Tako su, kako pokazuju podaci, 2019. godini ukupni kamatni prihodi AIK banke bili oko 12,35 milijardi dinara, sa rashodima od samo 4,02 milijarde, što je neto razlika od preko 8 milijardi dinara koja ostaje banci, tj. njenim čelnicima.
Do 2020. godine prihodi su porasli na 14,44 milijarde, dok su rashodi ostali na oko 4,08 milijardi. Sledeće, pandemijske godine, AIK banka je imala oko 10,52 milijardi prihoda, dok su rashodi bili tek nešto više od 4,10 milijardi.
Nakon akvizicije Sberbanke 2022. godine, banka je zabeležila rekordne prihode. Čak 10,31 milijarda se slila u kasu, sa “stabilnim” rashodima od oko 5,89 milijardi.
Treba napomenuti i to da u rashode ulaze i plate zaposlenih, koje su mizerne, zbog čega se i dešava konstantan odliv vrednih i sposobnih ljudi iz AIK banke. Ne videći perspektivu u sistemu koji je okrenut stvaranju ekstra profita na grbači sirotinje, bivši zaposlenici se najčešće odlučuju da (zauvek) napuste našu zemlju.
AIK banka je takođe završila proces pripajanja Eurobank Direktne, i od ove godine te banke i formalno više nema u Srbiji, a proširena banka ima novi identitet AikBank.
Sa aktivom od 6,4 milijardi evra i kreditnim portfolijom od 3,7 milijarde evra, AIK Banka je treća po veličini u Srbiji. Ova banka sa domaćim kapitalom (vlasnik je MV Investments/AEC grupa Aleksandra Kostića), kupila je Eurobank Direktnu banke 2023. godine, a prethodno je imala još dve akvizicije filijala stranih banaka u zemlji – grčke Alpha bank (2017) i ruske Sberbank (2022).
Bez obzira na sve indikatore koji jasno govore kako je sve ovo što se radi neodrživo, prihodi AIK banke su i u 2023. godini, rasli. Tada su bili na oko 16,67 milijardi prihoda, a 2024. čak 20,20 milijardi kamatnih prihoda.
Samo za prethodnih šest godina, na kamatama, koje guše sve one koji su poželeli da kupe automobil, stan, ili da sebi prirede bilo kakvu radost u životu, AIK banka je zaradila preko 84 milijardi dinara.
Profit AIK banke raste jer snižavaju isplate, a povećavaju naplatu od klijenata. Tako ukupni prihodi od provizija i naknada skaču i to sa 8,30 milijardi 2019. godina, na 24,04 milijarde 2024. godine.
Tu se nalaze svi skriveni troškovi, obrade kredita, osiguranja, depoziti, koji opterećuju dužnike još pre isplate prve rate kredita.
Građani su zarobljeni u spirali: jednom u dugu – nove kamate služe da pokriju stare, a banka beleži „uspeh“. Dok država pomaže sa subvencionisanim kreditima, AIK banka ih zaobilazi, redovno kupeći državnu pomoć u poslovanju. Ipak, od svih preporučenih i dogovorenih mera, građani na kraju ne osete nikakvu korist.
O kriminalnom poslovanju AIK banke već pisano ranije
AIK banka je već ranije došla pod lupu javnosti zbog enormnih kamata i bahatosti. Za stambeni kredit od 75.000 evra na rok otplate od 30 godina, inicijalni troškovi dostižu čak 15.000 evra. Tu je i obavezan depozit od 14.000 evra, procena nepokretnosti, naknada za obradu kredita, i drugi javni i skriveni nameti.
Nominalna kamatna stopa (NKS) u AIK banci je šestomesečni EURIBOR + 2,35 do 4,39 odsto, što dovodi do efektivne kamatne stope (EKS) od 4,72 odsto, sa mesečnom ratom od 294,23 evra i ukupnim otplatom od 105.922,70 evra.
Ovo računicom preko 30.000 evra slije se u džepove rukovodilaca u AIK banci. Na svaka dva ovako “povoljna” kredita, dva stanovnika Srbije u dužničkom ropstvu kupuju stan prosečne kvadrature nekome u vrhu AIK banke.
Rizik rasta EURIBOR-a može naglo povećati ratu, a dodatni troškovi tokom otplate iznose oko 1.400 evra. Dok druge banke poput Poštanske štedionice nude bolje uslove bez skrivenih naknada, AIK banka opterećuje mlade porodice lihvarskim depozitima i kamatama.
Osim kriminalnih kamata, u javnost je procureo i video snimak iz filijale gde službenik prenosi politiku banke, ucenjujući klijente da ako ne prenesu zaradu u banku, kamata je 9,95 odsto; ako prenesu, ona biva „snižena“ na 7,5 odsto. Čak ni uveravanje da će kamata biti 7,5 odsto nije važeća za sve klijente. Oni koji se o kreditu u ovoj banci raspituju onlajn videće “staru” kamatu od 7,95 odsto.
