Posle dva i po meseca od početka vakcinacije, još je rano za odluku u kojem razmaku bi mogla da se daje treća doza, ako nova šema imunizacije bude prihvaćena.
Deo najbrojnije armije vakcinisanih u Srbiji, onih koji su primili kinesku vakcinu, možda će za neko vreme morati i treći put da zavrnu rukav i prime dodatnu, treću dozu. Isto bi moglo da važi i za imunizovane “Fajzer-Biontekovim” cepivom. Ove dve kompanije, kao i “Moderna”, čiju vakcinu još nemamo, započele su istraživanje koje uključuje i davanje treće doze zaštite protiv virusa korona. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima građani koji nisu razvili dovoljnu zaštitu posle prve dve, već su dobili i treću dozu, ali još je rano da se govori o njenim efektima.
Za epidemiologa dr Radmila Petrovića ovakav put ka novoj šemi imunizacije protiv kovida 19 očekivan je:
– Činjenica je da se jedan broj ljudi i posle preležane infekcije virusom korona ponovo zarazi, što ukazuje da virus ne nadražuje toliko organizam da stvara antitela i tako razvija odbranu – objašnjava dr Petrović. Na osnovu toga sam pretpostavio da će za šest meseci ili godinu dana, zavisno od imunog odgovora, biti potrebna i treća doza vakcine.
Posle dva i po meseca od početka vakcinacije, još je rano za odluku u kojem razmaku bi mogla da se daje treća doza, ako nova šema imunizacije bude prihvaćena.
U ovoj fazi imunizacije još ne može pouzdano da se zna kada će titar antitela razvijenih imunizacijom početi naglo da opada, a to je parametar na osnovu kojeg bi se donosila odluka o uvođenju treće doze vakcine i određivalo vreme za njeno aplikovanje – kaže dr Petrović.
Zasad se, prema onome što su objavili proizvođači, zna da bi kandidati za treću dozu bile osobe koje imaju slabiji imunitet na zaraze, ljudi sa hroničnim oboljenjima kao što su dijabetes, hipertenzija, astma, srčane i bubrežne bolesti…
To su početna razmišljanja, generalno će se, ako se bude uključivala treća doza, ona pripremati za sve slučajeve gde antigen iz vakcine ne izaziva dobar imuni nadražaj – kaže dr Petrović. – Dodatna, buster doza nije novost u imunologiji. Recimo, protiv hepatitisa B se uvek daju tri doze, a kada je slab imuni odgovor i više. Praksa u vakcinologiji je da se obično treća doza daje šest meseci posle druge, ali se recimo protiv besnila vakcina daje na svakih sedam dana, što je i minimalni razmak između dva pelcovanja, jer se žuri da se pretekne virus i spreči da on dođe do mozga.
Doktor Petrović kaže da imuni odgovor na vakcinu nema smisla ispitivati pre nego što prođe 28 dana od druge doze.
– Može da se nađe izvesni titar antitela i pre toga, ali maksimum imunog odgovora na vakcinu organizam daje tek četiri sedmice nakon druge doze – kaže dr Petrović. – Još ne znamo kada će zaštitni efekat postignut vakcinacijom početi naglo da pada. Sve je, međutim, izvesnije da se jednom vakcinacijom, a sve vakcine koje su se dosad pojavile, izuzev jednodozne “Džonson i Džonson” daju u dve doze, nećemo rešiti korone.Efekat jači za 10 do 20 posto
Izvršni direktor kompanije “Fajzer” Albert Burla izjavio je da se nada da će treća doza cepiva dodatno da ojača imunološki odgovor protiv virusa korona i da pomogne u borbi i sa njegovim novim varijantama:
– Verujemo kako će treća doza da pomogne u efikasnosti sprečavanja zaražavanja od 10 do 20 odsto.
Preuzeto: Srbija Danas
