Veliki srpski pisac Aleksa Šantić umro je na današnji dan 1924. godine. Rođeni Mostarac, koji je većinu vremena proveo u svom rodnom gradu, autor je antologijskih pesama „Ostajte ovđe“, „Emina“, „Veče na školju“….
Pripadao je književnom krugu oko mostarskog lista „Zora“, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo „Gusle“.
U vreme Aneksione krize, 1908. godine, izbegao je u Italiju, bio je zatim poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu.
U početku stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio je sa nemačkog i češkog.
Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“ (1903), „Ne vjeruj“ (1905), „Ostajte ovdje“ (1896), „Pretprazničko veče“ (1910), „Što te nema?“ (1897), „Veče na školju“ (1904), „O klasje moje“ (1910), „Moja otadžbina“ (1908). Ostala dela: drame „Hasanaginica“, „U magli“, prevod „Lirskog intermeca“ Hajnriha Hajnea.
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914. Umro je od tuberkoloze u Mostaru 2. februara 1924.
