Na današnji dan, 25. septembar 1897. godine – Rođen je pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema “Podvizi družine ‘Pet petlića'” smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.
Ostali događaji na današnji dan 25. septembar:
1345 – Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.
1493 – Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.
1513 – Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez) prešao je Panamski zemljouz i kao prvi Evropljanin video Tihi okean.
1555 – Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Donet je zakon o slobodi veroispovesti po principu “Cuius regio, illius religio” (čija je zemlja, onoga je i vera).
1744 – Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove te države.
1823 – Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
1849 – Umro je austrijski violinista, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss) koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji “Zvuci Rajne”) kadrile, marševe (“Radetzky-marš”) i polke.
1866 – Rođen je američki biolog Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.
1896 – Rođen je Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.
1897 – Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je u delima razmatrao problem zla (“Buka i bes”, “Svetilište”, “Svetlost u avgustu”, “Avesalome, avesalome!”)
1906 – Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. Uspešno je spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu “Petu simfoniju” i u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu “Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju”.
1932 – Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju – pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je diktator, general Franko, došao na vlast.
1943 – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.
1956 – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.
1959 – Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na premijera Cejlona (Šri Lanke) Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana umro.
1962 – Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).
1963 – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Juan Bosć Gavino) i suspendovala Ustav.
1970 – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque) koji se proslavio antimilitarističkim romanom “Na zapadu ništa novo”. Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira i od 1947. je bio američki državljanin (“Trijumfalna kapija”, “Crni Obelisk”).
1973 – Tri člana posade prve američke svemirske stanice “Skajlab 2″koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje spustila su se u Pacifik.
1990 – Savet bezbednosti UN zabranio je letove nad Irakom i okupiranim Kuvajtom.
1991 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.
1992 – Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka “Hladnog rata”, dozvolivši slobodno putovanje ruskih i američkih novinara i poslovnih ljudi koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.
1994 – Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade za donošenje zakona protiv rasizma.
1997 – Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.
2001 – Bivši komandant Armije BiH i ministar za izbeglice i socijalni rad u Vladi Federacije BiH Sefer Halilović dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Halilović je optužen za zločine počinjene u selima Grabovica i Uzdol, počinjene septembra 1993. godine kada je ubijeno 60 civila, bosanskih Hrvata.
2011 – Umrla Vangari Muta Matai, kenijska aktivistkinja za zaštitu životne sredine, prva Afrikanka dobitnica Nobelove nagradu za mir.
2012 – Američka kompanija Tesla Motors Inc. predstavila je solarne stanice za punjenje električnih vozila. Stanice su postavljene na šest mesta na autoputu u Kaliforniji što omogućava duža putovanja ovih vozila.
2016 – Jordanski novinar i pisac Nahed Hatar ubijen je ispred suda u Amanu u kome mu je suđeno zbog objavljivanja karikature koja se smatra uvredljivom za islam.
2017 – Održan je referendum o nezavisnosti Kurdistana od Iraka na koji je izašlo preko 72 odsto kurdistanaca od kojih je više od 92 odsto glasalo za nezavisnost.
