Iako je do sada bilo uvreženo mišljenje da na ponašanje dece uglavnom utiče okruženje u kojem odrastaju, nedavno je naučno istraživanje otkrilo da se nemirna, lažljiva, svadljiiva i nasilna deca se zapravo takva rađaju. Studija američkih istraživača sa univerziteta u Virdžiniji pokazala je da će deca s “antisocijalnim” genima i u slučajevima ako ih usvoje i odrastaju u idiličnim slovima skladne i mirne porodice ponašaće se nemirno i nasilno.
Blizanci pod lupom
Ti se geni prenose tokom više generacija. Istraživanje je sprovedeno na 2000 dece, odnosno 1.000 blizanaca, od kojih je pola bilo posve identičnih gena, a druga je polovina nosila pola jednakih gena.
Proučavanje ponašanja blizanaca i njihove dece standardna je metoda u utvrđivanju koje su osobine u ponašanju nasledne. Kada se međusobno upoređuju, posmatra se koji se geni prenose s generacije na generaciju te su tako američki naučnici ustanovili da se delovi DNK odgovorni za ponašanje prenose baš poput boje očiju ili kose.
beba/Foto: Profimedia
To je istraživanje zapravo nastavak ranijeg ispitivanja koje je 2004. godine sprovela asistentkinja na katedri humane genetike DebraFolej i koje je pokazalo da nasilje, u kombinaciji s određenim urođenim genima, uzrokuje kasnije slično ponašanje deteta.
Folejino ispitivanje obuhvatilo je 514 dečaka između 8 i 17 godina, te se posmatralo okruženje u kojem rastu i njihova DNK struktura. Merio se nivo gena monoamine oksidaze A, koji se povezuje s antisocijalnim ponašanjem te se pokazalo da njegova aktivnost uveliko utiče na ponašanje dečaka.
Ako je gen bio manje aktivan, a deca su rasla u izrazito nasilnoj sredini, deca su bila sklonija ružnom ponašanju, dok su ona kojima je gen bio visoko aktivan bila nesklonija “kopiranju” nasilja iz svoga okruženja.
beba se kupa/Foto: Profimedia
Na sličan su način ispitivana su i usvojena deca te se došlo do istih zaključaka.
Još pre Folejeve, slično je istraživanje 2002. godine provela Teri Mofit, profesorka s instituta za psihijatriju King’s koledža u Londonu. Ona je pak otkrila da mutacije u određenom genu uzrokuju kasnije nasilničko i kriminalno ponašanje.
Rana dijagnoza
Mofit veruje da rana dijagnoza prisutnosti toga gena može biti ključna u kasnijem sprečavanju nasilnog ponašanja. I prethodna istraživanja naučnika s fašingtonskog nacionalnog instituta za zdravlje otkrila su da barem četiri gena predstavljaju predispoziciju za kriminalno ponašanje njihovih ispitanika.
Za razliku od Mofit, zastupnik tog instituta predviđao je da će u budućnosti roditelji i pre rođenja deteta moći da saznaju koje ono nosi gene, te će tako moći da odluče na koji se način da se postave.
Preuzeto: srbijadanas.com
