Naučnici došli do ZANIMLJIVOG OTKRIĆA: Loše ponašanje je ZAPISANO u genima – Nasilna deca se takva rađaju?

Iako je do sada bilo uvreženo mišljenje da na ponašanje dece uglavnom utiče okruženje u kojem odrastaju, nedavno je naučno istraživanje otkrilo da se nemirna, lažljiva, svadljiiva i nasilna deca se zapravo takva rađaju. Studija američkih istraživača sa univerziteta u Virdžiniji pokazala je da će deca s “antisocijalnim” genima i u slučajevima ako ih usvoje i odrastaju u idiličnim slovima skladne i mirne porodice ponašaće se nemirno i nasilno.

Blizanci pod lupom

Ti se geni prenose tokom više generacija. Istraživanje je sprovedeno na 2000 dece, odnosno 1.000 blizanaca, od kojih je pola bilo posve identičnih gena, a druga je polovina nosila pola jednakih gena.  

Proučavanje ponašanja blizanaca i njihove dece standardna je metoda u utvrđivanju koje su osobine u ponašanju nasledne. Kada se međusobno upoređuju, posmatra se koji se geni prenose s generacije na generaciju te su tako američki naučnici ustanovili da se delovi DNK odgovorni za ponašanje prenose baš poput boje očiju ili kose.

beba

beba/Foto: Profimedia

To je istraživanje zapravo nastavak ranijeg ispitivanja koje je 2004. godine sprovela asistentkinja na katedri humane genetike DebraFolej i koje je pokazalo da nasilje, u kombinaciji s određenim urođenim genima, uzrokuje kasnije slično ponašanje deteta.

Folejino ispitivanje obuhvatilo je 514 dečaka između 8 i 17 godina, te se posmatralo okruženje u kojem rastu i njihova DNK struktura. Merio se nivo gena monoamine oksidaze A, koji se povezuje s antisocijalnim ponašanjem te se pokazalo da njegova aktivnost uveliko utiče na ponašanje dečaka.

Ako je gen bio manje aktivan, a deca su rasla u izrazito nasilnoj sredini, deca su bila sklonija ružnom ponašanju, dok su ona kojima je gen bio visoko aktivan bila nesklonija “kopiranju” nasilja iz svoga okruženja.

beba se kupa

beba se kupa/Foto: Profimedia

Na sličan su način ispitivana su i usvojena deca te se došlo do istih zaključaka.

Još pre Folejeve, slično je istraživanje 2002. godine provela Teri Mofit, profesorka s instituta za psihijatriju King’s koledža u Londonu. Ona je pak otkrila da mutacije u određenom genu uzrokuju kasnije nasilničko i kriminalno ponašanje.

Rana dijagnoza

Mofit veruje da rana dijagnoza prisutnosti toga gena može biti ključna u kasnijem sprečavanju nasilnog ponašanja. I prethodna istraživanja naučnika s fašingtonskog nacionalnog instituta za zdravlje otkrila su da barem četiri gena predstavljaju predispoziciju za kriminalno ponašanje njihovih ispitanika.  

Za razliku od Mofit, zastupnik tog instituta predviđao je da će u budućnosti roditelji i pre rođenja deteta moći da saznaju koje ono nosi gene, te će tako moći da odluče na koji se način da se postave.

Preuzeto: srbijadanas.com