Naučnici “probudili” životinju nakon 24.000 godina: Kada su je nahranili, otpočela je i razmnožavanje

Sićušna rotatorija, koja je provela 24.000 godina u sibirskom permafrostu, se aktivirala i otpočela razmnožavanje nakon što su je naučnici ugrejali i nahranili

Naučnici su uspeli da ožive majušnu životinju rotatoriju (Rotifera) koja je 24.000 godina bila zamrznuta u sibirskom permafrostu. Rotatorija je postala aktivna i čak je počela da se razmnožava nakon što su je naučnici ugrejali i nahranili.

Poznato je da jednostavni organzmi poput bakterija mogu preživeti hiljadama godina u permafrostu (večnom ledu), ali ovim uspešnim eksperimentom, naučnici su potvrdili da i složeniji organizmi imaju slične sposobnosti. “Radi se o životinji sa nervnim sistemom, mozgom i ostalim organima”, navodi biolog Stas Malavin iz Naučnog centra za biloška istraživanja Puščino.

“Naša studija je najjači dokaz do sada da višećelijske životinje mogu izdržati desetine hiljada godina u kriptobiozi, stanju u kome su zaustavljeni metablički procesi”, ističe Malavin.

U ŽIVOT VRAĆENI I 30.000 GODINA STARI VALJKASTI CRVI

Naučnici su ranije uspeli da ožive dve vrste valjkastih crva koji su bili zaleđeni u permafrostu najmanje 30.000 godina. U istraživanju iz 2018. godine, objavljeno je kako su povratili u život višećelijske valjkaste crve Panagrolaimus detritophagus i Plectus parvus, koji su mirovali u permafrostu u dolini reke Kolime na krajnjem severoistoku Sibira. Naslage u kojima su pronađeni valjkasti crvi stare su između 30.000 i 40.000 godina.

Ipak, ovo je prvi put da su oživeli tako staru rotatoriju. Rotatorije spadaju u grupu najmanjih višećelijskih životinja, veličine od 0,1 do najviše 3 milimetra. Na glavi imaju venac treplji pomoću kojih se kreću, navodi Index Hr.

ROTATORIJA JE OŽIVELA I POČELA DA SE RAZMNOŽAVA

Malavin i njegove kolege su 2015. godine izbušili večni led u blizini reke Alazeje u Sibiru u Rusiji. Pritom su našli jednu rotatoriju, manju od četvrtine milimetra. Kada su je ugrejali i dali joj hranu, životinjica je postala ponovo aktivna.

Na još veće iznenađenje naučnika, rotatorija je počela i da se razmnožava. Naime, pojedini rodovi rotatorije imaju različite načine razmnožavanja. U povoljnim uslovima razmnožavaju se bespolno (partenogeneza), a kad su uslovi nepovoljni, biraju polnu reprodukciju.
“Prilično smo uvereni da se radi o novoj vrsti”, rekao je Malavin. On i njegov tim sekvencirali su genom ove drevne životinjice i otkrili da je najsličnija vrsti rotatorije Adineta vaga.

NIJE SASVIM JASNO KAKO PREŽIVLJAVAJU TOLIKO DUGOTRAJNO SMRZAVANJE

Naučnici smatraju da današnje rotatorije imaju sličnu sposobnost preživljavanja kao i njihovi drevni preci. Malavin je tokom jednog eksperimenta na nedelju dana zamrznuo na –15°C jedinke različitih modernih vrsta, kao i neke potomke drevnih rotatorija. Obe grupe su bile podjednako tolerantne na smrzavanje, sa sličnim stopama preživljavanja.

Ipak, Malavin i njegove kolege još uvek ne znaju kako ova bića tačno uspevaju da prežive. Naime, organizmi koji podnose smrzavanje imaju mnoštvo mehanizama preživljavanja, a ne samo jedan, i ne koriste svi iste.

Rezultati istraživanja pokazuju da, ako je postupak smrzavanja relativno spor, ćelije rotatorije mogu preživeti stvaranje ledenih kristala uz minimalna oštećenja, što im omogućava preživljavanje, ali još uvek nije poznato kako mogu preživeti desetine hiljada godina. “Zapravo, ti mehanizmi su nam iznenađujuće slabo poznati”, zaključuje Malavin.

Foto: Profimedia

Preuzeto: nationalgeographic.rs