Obaveštenje o otvaranju izložbe Miloša Šobajića

Otvaranje izložbe dela Miloša Šobajića, biće realizovano elektronskim putem u utorak, 10.11.2020. godine u 19 časova, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor. Svi zainteresovani će biti u prilici da posete izložbu istog dana, od 19:30, u grupama od po 10 ljudi i uz poštovanje svih mera prevencije i preporuka Zavoda za javno zdravlje. Postavka izložbe će trajati do 22.11.2020. godine.     

Miloš Šobajić potiče iz srpske porodice u Crnoj Gori, koja je u XIX veku donela prvu čitaonicu, pozorište, orkestar, novine i časopise, prvo kulturno-umetničko društvo, Zahumlje, prvu robnu kuću u Crnu Goru. Njegovi preci su bili pisci, pesnici, grafičari, diplomate, lekari, etnolozi… Miloš Šobajić je srpski i francuski slikar. Rođen je 1945. godine u Beogradu. Završio je Likovnu akademiju u Beogradu 1970. godine. Živi i radi u Parizu od 1972. godine, a 2005. g. u Beogradu osniva Fakultet za umetnost i dizajn na Univerzitetu Megatrend, na kojem je profesor i dekan do 2014. godine, gde postaje i počasni doktor i profesor emeritus. Bio je gostujući  profesor na Luxun Academyof Fine Artsu Kini, gde predaje slikarstvo od 2004. do 2006. godine. Imao je preko osamdeset samostalnih izložbi i izlagao na preko četiri stotine dvadeset grupnih izložbi po svetu. Njegova dela se nalaze u blizu četrdeset muzeja u svetu. Godine 2018. Ruska Duma ga je odlikovala ordenom Počasnog gosta Rusije, kad postaje i član Udruženja umetnika Rusije. Dobitnik je i niza nagrada u Srbiji: Zlatni orden Republike Srbije za dostignuća u umetnosti, Vukova nagrada, Zlatni beočug Beograda, nagrada Miše Anastasijevića i dr. O Milošu Šobajiću je objavljeno blizu sedam stotina tekstova u francuskoj, italijanskoj, srpskoj, američkoj, japanskoj, grčkoj i nemačkoj štampi, kao i veliki broj televizijskih filmova i prikaza.  U Beogradu objavljuje svoju prvu knjigu pod nazivom „Slikaj i ćuti“ 2018. godine.

O delu Miloša Šobajića je objavljeno pet monografija u Parizu, Beogradu i Londonu, čije su uvodne tekstove napisali Alen Žufrua, Peter Handke, Edvard Lusi Smit i drugi autori. Samostalne izložbe su mu organizovale prestižne institucije, muzeji i galerije, od Pariza, Rima i Brisela, do Kine, Amerike i Rusije.

„…Koliko god zvuči poznato da je za svakog umetnika sam proces stvaranja jedna svojevrsna molitva, intiman čin skriven od očiju drugih, čini se da je kod Šobajića oduvek bilo sve to zajedno, ali i još nešto preko toga – jedno veliko oslobađanje energije. Tom energijom on je sebi izgradio prostor i bio spreman na dugu trku sa kojom svaki umetnik mora da računa – trku sa vremenom. Sasvim je jasno da njegova dela proizilaze iz okruženja u kome nastaju i jednog trenutka uhvaćenog u vremenu. Ona nastaju iz fragmenata, a niz fragmenata vodi ka celini. Kako, međutim, Šobajićeva poetika vuče korene iz univerzalnog rečnika čistog slikarstva, iz koga su inače vekovima unazad nastajale sve velike umetnosti, značaj  njegovog slikarstva upravo leži u skladnoj simbiozi tradicije i modernizma, ličnog i univerzalnog.

Tako osobena, prepoznatljiva i snažna Šobajićeva dela dobrim delom je proizašla iz unutrašnje borbe  sa samim sobom, ali ih krajnjem ishodu moramo posmatrati kao  epilog konačnog trijumfa i pobede duha nad materijom, svetla nad tamom, dobrog nad zlim…“, napisao je, o stvaranju Miloša Šobajića, Petar Petrović.