Ministarstvo kulture i informisanja podržalo je mere zaštite i obnove srednjovekovnog manastira Žiče nadomak Kraljeva, zadužbine kralja Stefana Prvovenčanog i prve srpske arhiepiskopije.
Povod je obeležavanje osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
– Za obnovu srpske carske lavre Manastira Sveta Žiča, koji obuhvata istraživačke radove na fasadi manastirske Crkve Svetog spasa, parterno uređenje porte i projekte statičke sanacije najugroženijih pratećih građevina kao što su obimni zid, Crkva Svetog Save sa svetosavskom trpezarijom i kapela Svetog Jovana, Ministarstvo kulture je u minule tri godine izdvojilo 36,7 miliona dinara – rekao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Dodao je da je Žiča jedno od najsvetijih i najvažnijih mesta srpske duhovne i kulturne istorije:
– Ovaj manastir svedočio je istoriji naše države i naroda. Bio je razaran, napuštan, obnavljan, udaran od strane okupatora, neprijatelja, a neretko i od same prirode brojnim zemljotresima i elementarnim nepogodama. Uprkos tome, ovaj dragulj srpske kulture i duhovnosti opstao je 800 godina i mi imamo razloga za ponos kada se okrenemo unazad i pogledamo svoje istorijsko trajanje.
Istraživački radovi na Crkvi Svetog spasa, prema rečima prof. dr Mirka Kovačevića, konsultanta Zavoda za zaštitu spomenika kulture i renomiranog stručnjaka u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, bili su neophodni, budući da je fasada oštećena.
Najpre je potrebno mapirati sva oštećenja koja bi se sanirala u skladu sa svim principima zaštite. Konzervatorsko-restauratorski radovi će se izvoditi u saradnji sa renomiranim ekspertima i uz primenu prirodnih materijala.
– Takvu građevinu nije jednostavno obnoviti i konstrukcija koja je rađena prilikom prethodnih obnova je za vreme zemljotresa 1987. i 2010. pokazala znake da nije statički stabilna. Projekat koji je vrlo bitan, osnovni za Žiču, jeste statička sanacija građevine. Taj projekat radi profesor Šekularac sa Arhitektonskog fakulteta, neka istraživanja su završena, a neka zahtevaju vreme, tako da ćemo imati kompletan projekat statičke sanacije – istakao je Kovačević.
Dodao je i da je drugi problem fasada, koja je prvobitno bila crvena, malterisana bojom koju je Sveti Sava doneo sa Svete Gore. Devedesetih je fasada obnovljena materijalima koji su se pokazali kao neodrživi.
– To se svakako mora ispraviti, ali se mora pronaći tehnološki postupak kako uraditi postojani novi malter od prirodnih materijala – naglašava Kovačević.
Preuzeto: eKapija
