OD VELEGRADA DO PUSTARE Neverovatna priča o gradu koji je pre sto godina imao 117 hiljada stanovnika, a danas ne postoji

Varoš je naglo krenula putem napretka, dok su se njeni stanovnici masovno bogatili.

Američki grad Finiks ima 1,6 miliona stanovnika i gotovo da nema nikog na planeti ko ne zna za njega. Zanimljivo je da Finiks ima imenjaka u Kanadi, ali je u pitanju grad koji više ne postoji. Kanadski Finiks je pre sto godina imao čak 117 hiljada stanovnika, što je za to vreme bila impozantna brojka, ali grad danas ne da ne postoji, već nema nijednog stanovnika. 

Finiks se nalazio u zabačenom kraju Kanade, između visokih i kršnih planina. Legenda o ovom mestu vezuje se za 1900. godinu i njegov procvat posle dolaska bivšeg robijaša Vudra Vajta koji je svoje kazne izdržavao po američkim zatvorima. U mladosti je bio rudarski radnik, a u blizini mesta gde je sagradio svoju kolibu otkrio je bogat rudnik bakra. Otkupio je nekoliko hektara i brzo se obogatio. Pošto je došao do veće količine novca, kupio je nove komplekse zemljišta koji su takođe sadržali velike količine bakra i na taj način znatno uvećao kapital.

Vesti su se i tada brzo širile, pa je tako ovaj zabačeni deo Kanade postao popularan među pustolovima željnim brze i lake zarade koji su ubrzo naselili ovo podneblje. Pet godina posle otkrića rudnika, u tom planinskom predelu je živelo 19 hiljada ljudi, i tada se tu već podiglo veliko naselje, prava varoš. Tokom 1905. u ovoj varoši živeli su brojni veliki privrednici, trgovci, preduzimači, zanatlije i hiljade radnika sakupljenih iz svih krajeva sveta. Do 1908. godine mesto je imalo već 29.000 stanovnika, a tada je dobila naziv Feniks, sud, policiju, opštinsku upravu, železničku prugu ka velikim kanadskim varošima…

Onda je jedno njujorško akcionarsko društvo otkupilo bogate rudnike bakra i sa velikim kapitalom produžilo s eksploatacijom rudnika. Varoš je naglo krenula putem napretka, dok su se njeni stanovnici bogatili zamenjujući bakar za zlato. Napretku je doprineo i početak rata 1914. godine kada su američke fabrike oružja kupovale gotovo kompletne raspoložive količine bakra. Iznikle su palate, fabrike, hoteli, njujorški akcionari su izgradili čitavo predgrađe sa raskošnim vilama, Feniks je dobio tramvaj i nekada malo rudarsko naselje pretvorilo se u modernu varoš. U dobra najvećeg procvata, 1918. godine Feniks je brojao 10.000 stambenih zgrada i 117 hiljada stanovnika.

Zatim je krenuo strmoglav pad Finiksa. U prvim godinama posle Svetskog rata, cene bakra su počele naglo da padaju, a pored toga su i svi rudnici u okolini Feniksa bili već skoro sasvim iscrpeni. Akcionarska društva su počela sa prodajom rudnika manjim preduzimačima, ali nakon što su shvatili da su prevareni i da rude više nema, počeli su masno da odlaze. Trgovine, hoteli, kavane i drugi lokali su ubrzo redom pozatvarani, a kroz prilično kratko vreme Feniks su napustile i vlasti, pa je i železnička stanica bila porušena, a šine odnete.

Varoš je bila osuđena na potpuno izumiranje. Za Finiks su se interesovali jedino još zločinci, koje je i sama policija tražila. Mračni tipovi su se danima i nedeljama krili po napuštenim kućama Feniksa, ali je kanadska policija jednog dana na odličan način učinila kraj ovim nedaćama, i potpuno očistila osamljenu varoš od zločinačkog ološa.

Tek u jesen 1939. godine varoš je dobila novog, prvog i jedinog stanovnika, satorg zalutalog čoveka po imenu Džon Krispej. Ceo svoj vek je proveo lutajući po mestima širom Kanade i Amerike, a u Feniks je došao da provede svoje poslednje dane života. Jedini tadašnji stanovnik ove varoši jednom nedeljno je odlazio u obližnja sela u potrazi za dobrim ljudima i njihovom milostinjom. Posle njegove smrti, Finiks je i definitivno postao grad duhova.

Preuzeto: alo.rs