Psiholozi su otkrili na šta se deca najviše žale u odnosu sa roditeljima.
Dobra vest je da uz obostranu volju i rad na komunikaciji svi problemi koje deca navode mogu da se reše.
Sve više postajemo svesni posledica ignorisanja mentalnog zdravlja, naročito kada govorimo o deci i tinejdžerima. Stručnjaci godinama upozoravaju da “emocionalna snaga” ne znači potiskivanje osećanja niti skrivanje iza maske ravnodušnosti. Srećom, stigma oko odlaska kod psihologa polako nestaje, a sve veći broj dece i mladih traži pomoć kako bi bolje razumeli sebe, ali i svet oko sebe.
A šta se zapravo dešava kada dete uđe u terapeutovu kancelariju? I još važnije, na šta se tačno požale kada govore o svom odnosu sa roditeljima? Stručnjaci za mentalno zdravlje i odnose otkrivaju najčešće pritužbe koje deca iznose tokom terapije.
1. “Osećam da me osuđuju zbog mojih izbora”
Prema rečima psihološkinje dr Aline Zoldbrod, jedna od najčešćih žalbi dece i mladih jeste osećaj da ih roditelji osuđuju jer nisu ispunili njihova očekivanja.
