Američki Institut za proučavanje rata (ISW) objavio je kartu koja pokazuje koje bi ruske vojne i sigurnosne tačke bile u dometu različitih verzija raketa “Tomahavk” ukoliko bi Ukrajina dobila taj sistem.
Grafika jasno ilustruje koliko bi daleko Kijev mogao dejstvovati koristeći te krstareće projektile.
Koliki domet, toliko meta
Po ISW-ovoj proceni, varijanta “Tomahavka” s dometom od oko 2.500 kilometara mogla bi da pogodi otprilike 1.945 poznatih ruskih vojnih tačaka, među kojima je i oko 76 vazduhoplovnih baza.
Druga verzija, dometa oko 1.600 kilometara, mogla bi da zahvatiti najmanje 1.655 objekata, uključujući približno 67 aerodroma.
“Potencijalne mete”
The Kremlin is trying to prevent the United States from providing Tomahawk missiles to Ukraine in order to retain the sanctuary that Russia enjoys in its rear. ⬇️
Ukrainian forces are able to conduct long-range drone strikes against a significant portion of Russia’s rear, but… https://t.co/Jj6HTzxAvr pic.twitter.com/o156dxvkap
— Institute for the Study of War (@TheStudyofWar) October 6, 2025
Karta razvrstava moguće ciljeve: stalne baze, komandna mesta, skladišta goriva i municije, arsenale, radio i komunikacione instalacije, protivvazdušne položaje, remontne centre, fabrike oružja i pogone za proizvodnju dronova.
Među označenim lokacijama ISW navodi, na primer, fabriku dronova Šahed u Jelabugi (Tatarstan). Institucija posebno ističe bazu “Engels-2” i nekoliko drugih aerodroma čije bi onesposobljavanje znatno oslabilo ruske operativne kapacitete.
Karta takođe pokazuje okupirane oblasti unutar Ukrajine i upoređuje opseg delovanja kraćih raketnih sistema (na primer ATACMS, 300 kilometara) sa dve varijante “Tomahavka”, što vizuelno osvetljava koliko bi duboko Ukrajina mogla da deluje.
Tehničke i operativne posledice
Razlika u dometu nije samo statistika: verzija od 1.600 kilometara omogućila bi napade na važne logističke i komandne čvorove u zapadnom i centralnom delu Rusije, dok bi domet od 2.500 kilometara obuhvatio i daleko istočnije infrastrukturne tačke – uključujući ključne baze i industrijske komplekse.
U praksi: veći domet znači i znatno širi spisak mogućih meta, što ISW-ova procena od skoro 2.000 objekata i ilustruje.
“Tomahavk” je krstareći projektil velikog dometa, precizno navođen i pogodan za napade na fiksne ciljeve kao što su skladišta goriva, municije, tehnički centri i fabrike.
U paru sa kvalitetnim obaveštajnim podacima i preciznim navođenjem, ovakav sistem mogao bi dugoročno da naruši ruske logističke lance i kapacitete za snabdevanje.
Politički rizici i kontrola upotrebe
Međutim, postojanje spiska od gotovo 2.000 potencijalnih meta ne znači automatski i odobrenje da se sve one gađaju.
U Vašingtonu traju ozbiljne debate o mehanizmima kontrole upotrebe oružja ukoliko bi rakete bile isporučene kroz NATO kanale, o čemu je sinoć govorio i predsednik SAD Donald Trump. On je, kako ISW navodi, rekao da je “donekle doneo odluku” o slanju “Tomahavka”, ali je naglasio da želi da zna koje bi ciljeve Ukrajinci gađali i izričito je upozorio da ne želi eskalaciju. Prema njegovim rečima, ta pitanja moraju biti razjašnjena pre isporuke.
Transfer “Tomahavka” preko savezničkih kanala otvara niz tehničkih i političkih pitanja: ko će nadgledati upotrebu, kako će se sprečiti eventualno preusmeravanje municije i ko će imati konačnu reč pri izboru ciljeva.
Najverovatnije mete
ISW sugeriše da bi Ukrajina najpre ciljala objekte koji direktno podržavaju ruske borbene operacije: skladišta goriva i municije, remontne baze, vazdušne baze i proizvodne pogone (npr. za dronove).
Udari na takve tačke mogli bi umanjiti operativnu fleksibilnost ruske vojske i usporiti sposobnost vođenja većih ofanziva.
Institut dodatno upozorava na ranjivost komunikacionih i logističkih koridora – prekidi u snabdevanju gorivom i rezervnim delovima brzo bi se odrazili na terenu kroz smanjenu mobilnost, manje patrola i oslabljen vatreni potencijal.
Mogući efekti na tok sukoba
U slučaju da SAD i NATO dopuste Ukrajini pristup “Tomahavku” i ako Kijev uz pouzdane obaveštajne informacije počne da pogađa deo tih skoro 2.000 ciljeva, sukob bi se mogao proširiti dublje u rusku stratešku pozadinu i znatno otežati ruske operacije.
Ipak, takav korak nosi visoku političku cenu – povećava rizik od direktne konfrontacije, postavlja pitanje ko kontroliše upotrebu oružja i pomera granicu koju mnoge strane smatraju opasno blizu crte koju ne treba prekoračiti.
