U svakoj velikoj grupi postoji hijerarhija unutar koje se uspostavlja dinamika između različitih društvenih uloga. Uloga poltrona je da se predstavlja kao „šefov čovek” namećući se kao posrednik između nadređenog i podređenih.
Prema šefu se poltron postavlja tako što mu uvek povlađuje, pokazuje da je impresioniran njegovim likom i delom, dok izbegava i najmanji nagoveštaj da se ne slaže sa šefovim idejama i procenama. Dok takvo ponašanje prija šefu ili vođi, ono iritira druge članove grupe.
Poltronov odnos prema drugim članovima grupe koji su na istom nivou kao i on ili su mu podređeni je takav da im stalno šalje poruku da im ne pripada, da on ima specijalni neformalni status koji ga u hijerarhiji izdiže u odnosu na njih. Ne samo da drugi članovi grupe ne očekuju od poltrona solidarnost sa grupom već ga se plaše zbog njegovog „špijunskog” delovanja. Izbegavaju i najmanje sukobe sa njim, ne želeći da ih ocrni kod šefa. Na taj način poltron prigrabi za sebe onu socijalnu moć u grupi koja mu inače ne pripada.
Izvor poltronove moći jeste šefov odnos prema poltronstvu. Bilo da je šef narcisoidan ili samo nesiguran tako da mu treba stalno povlađivanje i divljenje, bilo da je preterano sumnjičav u lojalnost grupe, on ima potrebu za poltronom. Dok jedni šefovi ne prepoznaju poltrona kao takvog, već misle da je lojalan i pametan saradnik, drugi ga odlično prepoznaju koristeći njegove usluge. Dok ovi drugi imaju distancu prema poltronovim uglavnom negativnim „izveštajima” o drugim članovima grupe, oni prvi nekritički prihvataju poltronove informacije i ocene. Kako poltron ima sklonost da dramatizuje i preuveličava pretnje, kako bi njegov čin spasavanja šefa bio što veći, ovakvi šefovi mogu biti zavedeni pogrešnom slikom o grupi.
Između šefa i poltrona postoji psihološki ugovor. U zamenu za svoju lojalnost, divljenje, poniznost i kontrolu drugih članova, poltron dobija privilegiju da ne mora da ispunjava svoje formalne radne zadatke. Reč „poltron” na francuskom označava kukavicu, čoveka bez hrabrosti i integriteta, dok na italijanskom označava lenju osobu sklonu izležavanju. Obe ove definicije su spojene u našem značenju reči poltron. Poltroni po pravilu nisu dobri radnici, njihova uspešnost i rezultati rada su ispod proseka drugih zaposlenih.
Poltronova odanost šefu je lažna, jer kada šef postane bivši, ona nestaje a zamenjuje je odanost prema novom šefu.
Sve dok postoje nadređeni, šefovi, direktori, predsednici koji imaju naglašenu potrebu za poltronima, poltroni će nastaviti da prosperiraju. Kada poltronstvo postane masovno, tako da ljudi napreduju ne zbog svojih sposobnosti i rezultata rada, već na osnovu toga što su socijalno vešti i prividno lojalni, organizacija, preduzeće ili šira zajednica neće se razvijati u skladu sa kapacitetima koje ima.
Izvor: Zoran Milivojević – Politika
