Postoji li još uvek rahitis kod dece?

Rahitis je bolest koju, u užem smislu, izaziva nedostatak vitamina D, u dobu kada je on najpotrebniji za pravilan rast i razvoj dece. Vitamin D je «kontrolor» količine kalcijuma i fosfora – koji, putem hrane, preko creva dospevaju u telo. Svaki organizam se vitaminom D opskrbljuje na dva osnovna načina: unošenjem putem hrane (ili preparata – lekova), ili stvaranjem samog vitamina D (iz njemu sličnih materija) u koži, za šta je potrebna sunčeva svetlost.

Hronični nedostatak vitamina D u telu ima za posledicu smanjenje ukupne količine kalcijuma i fosfora, pa telo mora da reaguje, aktivirajući hormone, koji u krv ubacuju ove minerale iz telesnih rezervoara – kostiju. Naravno, to za posledicu ima poremećaj strukture kostiju, koji se relativno brzo klinički ispoljava.

Najčešće, hronični nedostatak vitamina D se ispoljava kod pacijenata kod kojih je rast najintenzivniji – dece uzrasta šest meseci do tri godine. Klasični simptomi ispoljavanja su: bolna osetljivost kostiju, deformiteti kostiju – zakrivljenost potkolenica, ispupčena grudna kost, deformitet lobanje, proširenje okrajaka kostiju podlaktice (naročito karakteristično), «brojanice» na rebrima. Deca su razdražljiva, a ukoliko problem dugo traje, evidentno je zaostajanje u rastu. Kao posledica niske vrednosti kalcijuma u krvi može da se javi slabost mišića ili grčevi. Vrednosti kalcijuma i fosfora u krvi su značajno snižene, a rendgenski snimak kostiju potvrđuje dijagnozu.

Drugi, znatno ređi razlozi za nastanak rahitisa će biti samo pomenuti: slični simptomi mogu da nastanu kod teških, hroničnih crevnih problema (malapsorpcija), kada samo crevo nije u stanju da prenese vitamin D u krv. Postoji i vrsta naslednog rahitisa, koji je u osnovi nesposobnost bubrega da zadrži u krvi dovoljnu količinu fosfora.

Ispoljeni rahitis se, nakon kompletne dijagnostike, uspešno leči samim vitaminom D, u terapijskim dozama. U roku od nekoliko nedelja se gube biohemijski pokazatelji bolesti, dok je za ispravljanje koštanih deformiteta potrebno nešto više vremena. Ipak, smatra se da svaki otkriveni i lečeni rahitis ne ostavlja nikakve, čak ni estetske posledice po rast kostiju, ukoliko je lečenje sprovedeno u fazi dok dete još raste.

Kako sprečiti rahitis?

Najvažniji način da do rahitisa ne dođe je prevencija. Rahitis je neophodno prevenirati sve dok je mleko osnovna hrana deteta, dakle obavezno u prvoj godini života. Majčino mleko, praktično, ne sadrži vitamin D, osim minimalne količine – koja iz krvi majke bude filtrirana u samo mleko. Da bi se u prvoj godini života kosti pravilno razvijale, potrebno je svakodnevno uzimati (prema preporuci Američke akademije za pedijatriju) bar 400 internacionalnih jedinica vitamina D. Ista akademija predlaže skalu preventivnih doza vitamina D i za druge uzraste dece, sve dok se rast ne okonča, ali ove preporuke treba uzeti uslovno, jer deca sa kompletnom i uravnoteženom ishranom nemaju potrebe za dodatnim vitaminom D.

Dakle, počev od 15. dana života, pa do navršene prve godine, daje se dodatni vitamin D (današnji standard su Vigantol kapi, jedna kap dnevno). Ukoliko je dete od prvih nedelja života na adaptiranom mleku, koje je dodatno vitaminizirano, ova količina se smanjuje na jednu kap svakog drugog dana.

Da li davanje vitamina D mora da se sprovodi do pune prve godine? Poželjno je, ali je dovoljno bezbedno prekinuti davanje i pre isteka prve godine – ako je dete ranije prihvatilo svaku vrstu hrane, ako se kvalitetno i raznovrsno hrani, kao i ako vremenski uslovi dozvoljavaju da dete provodi dovoljno vremena izloženo sunčevim zracima.

Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs