U Kelnu je ove godine otvorena nova vrsta prodavnice. Ona prodaje samo poljoprivredne proizvode koji su bili odbačeni (npr, zbog oblika ili boje) i namirnice kojima je istekao rok, ali su upotrebljive. Zove se “Dobra hrana”.
Prodavnica “Dobra hrana” jedinstvena je i po tome što kupci biraju koliko će platiti izložene proizvode. Naime, u njoj nema fiksnih cena.
Vlasnica ove prodavnice, Nikol Klaski, odlazi u polja nakon što se žetva ili branje završe. Ona sakupi razno povrće koje je ostavljeno, zato što je procenjeno da nema pravilan oblik ili da je suviše ružno za prodaju. Određena količina proizvoda koje sakupi spada i u organski gajene. Njena prodavnica takođe nudi namirnice sa isteklim rokom trajanja koje bi proizvođači inače bacili. Tu robu stavlja na police sa etiketom “istekao rok ali je ukusno”. Proizvođači i distributeri joj rado ustupaju čitave sanduke proizvoda koje i inače ne bi prodali.
Što se tiče robe kojoj je istekao rok, mušterije su zamoljene da je dobro pogledaju i pomirišu. Vlasnica radnje smatra da su datumi na proizvodima samo sugestija za potrošača, dok većina traje znatno duže. Što se tiče zdravstvenih rizika koji bi mogli nastati konzumiranjem hrane sa isteklim rokom, gđa Klaski kaže da je firma voljna da preuzme odgovornost ako se nešto desi i da je, po njenom mišljenju, taj projekat vredan i takvog rizika.
Cilj ove prodavnice nije samo biznis. “Dobra hrana” nastoji da promeni svest potrošača o bacanju hrane i preteranoj konzumaciji. I sav nameštaj u prodavnici je takođe recikliran. Vlasnica se nada da će inspirisati više ljudi da žive održivo.
Kad pogledamo svetsku situaciju u celini, ova priča dobija drugu dimenziju. Procenjuje se da milijardu i sto miliona ljudi živi sa zaradom od manje od dolara dnevno i oskudeva u hrani. Sa druge strane, najbogatije zemlje bacaju milione tona sveže hrane svake godine samo zato što ne izgleda poželjno ili ne ispunjava očekivanja mušterija, na primer, povrće ili voće je suviše malo ili suviše veliko ili je blago nagnječeno. Poljoprivredna organizacija Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da bi se od samo 25% hrane koja se baca u bogatim zemljama moglo zbrinuti 900 miliona gladnih ljudi…
U tom kontekstu ideja Nikol Klaski dobija mnogo širu i humaniju dimenziju od pukog biznisa. Treba napomenuti da, pored ove, u okviru Evropske unije postoje još dve slične prodavnice.
Preuzeto: Zdravahrana.com
