Predstavljen Izveštaj Evropske komisije predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji

Lokalne samouprave u procesu evropskih integracija treba da realizuju oko 70 odsto obaveza koje su pred Srbijom i zato je njihova uloga u tom procesu veoma značajna, rekla je predsednica Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Ona je na predstavljanju godišnjeg „Izveštaja Evropske komisije (EK) o Srbiji 2019.“ predstavnicima lokalnih samouprava rekla da je važno da te lokalne zajednice shvate gde su postignuta unapređenja u procesu integracije Srbije u EU, a gde još postoji prostor za reforme.

„SKGO, kao asocijacija lokalnih samouprava direktno je uključena u tri pregovaračke grupe, a indirektno u više njih“, rekla je Dušanka Golubović i dodala je da EK u određenim oblastima konstatovala napredak jer je izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama povećano učešće javnosti u donošenju propisa, proširena su prava manjina i povećana rodna ravnopravnost. Napredak je postignut, kako je rekla i u sferi uključivanja mladih u lokalne procese odlučivanja, kao i u uvođenju e-službenika. Lokalne samouprave moraju, prema njenim rečima, da rade više na planu usaglašavanja svojih akata sa evropskim kako bi mogle da efikasnije koriste finansijsku podršku.

„Nedostaju nacionalni mehanizmi koji bi omogućili da se učestvuje u finansiranju i sufinansiranju projekata veće vrednosti“, rekla je Golubović i dodala da lokalnim samoupravama nedostaju kapaciteti, pre svega ljudski da bi mogli da odgovore obavezama u procesu integracije u EU.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da „EK svake godine daje izveštaj koji predstavlja sliku reformi koje su sprovedene u poslednjih godinu dana a deo su opredeljenja Srbije za evropski put“.

„Srbija je učinila napredak u velikom broju sektora, u nekima je ograničen u drugima manje ograničen“, rekao je Fabrici i istakao da je izveštaj usmeren Vladi Srbije, a da će lokalne samouprave biti u obavezi da realizuju 70 odsto evropskih pravnih tekovina koje se odnose na zaštitu životne sredine, obrazovanje i druge oblasti koje utiču na kvalitet života građana.

„Najveći teret reformi pašće na teret opštinskih službenika koji treba da rade nezavisno i efikasno i da budu na usluzi građanima, a ne obrnuto“, rekao je Fabrici i dodao da EU pruža Srbiji finansijsku podršku kao „važnu komponentu reformama od oko 230 do 300 miliona evra“. Srbija će, prema njegovim rečima moći da koristi novac iz strukturnih fondova kada dostigne određene standarde.

Zamenik šefa Misije ambasade Švedske u Beogradu Joakim Vern rekao je da Švedska insistira na značaju proširenja EU. „Smatramo da će EU biti bolja kada se njoj priključe zemlje Balkana među kojima je i Srbija“, rekao je Vern i ocenio da „Evropa može mnogo da nauči od tog regiona, ali i da svaka zemlja pojedinačno mora da postigne određene standarde pre priključenja a mi ćemo pomoći na tom putu, ali najvažniji deo posla ostaje na svakoj zemlji“, rekao je Vern.

Jučerašnji skup organizovan je u okviru programa “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza”, koji finansira Vlada Švedske.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću