Borbe oko Bahmuta poprimaju sve ozbiljnije razmere. Dok Ukrajinci ukazuju na njegovu taktičku važnost, šef Vagnera tvrdi da je njegova plaćenička kompanija zauzela istočni deo grada. Bitka je iznedrila brojna pitanja kao što su da li će Rusi zauzeti grad i nakon toga krenuti u dalje napredovanje u Donbasu ili će bitka osvetliti nemoć ruskog oržuja?
Uprkos spekulacijama da bi ukrajinska vojska mogla da se povuče, naređeno je upravo suprotno – pozvano je pojačanje, dok se ukrajinske snage bore da odbrane Bahmut u koji Rusi nadiru iz svih pravaca osim sa zapada.
Prema saopštenju ukrajinskog generalštaba, ruska vojska izvela je više od 30 neuspešnih napada tokom prethodnog dana samo kod Orihovo-Vasilivke, 20 kilometara severozapadno od Bahmuta.
Takođe, navodi se da je granatirano deset naselja u okolini tog ukrajinskog grada. “Uprkos značajnim gubicima, neprijatelj nastavlja da juriša na na Bahmut”, dodaje se u saopštenju ukrajinskih vojnih zvaničnika.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, u poslednjem intervjuu, istakao važnost značaja Bahmuta za odbranu ostatka teritorije u Donjeckom basenu.
“Bahmut je za nas taktički važan. Posle Bahmuta za Ruse će biti otvoren put ka drugim gradovima u Ukrajini u pravcu Donjecka na istoku Ukrajine”, naveo je Zelenski u intervjuu za američki CNN.
Sa druge strane, šef Vagner grupe, plaćeničke privatne kompanije čiji se pripadnici najvećim delom nalaze sa ruske strane u bici kod Bahmuta, objavio je jutros da je pod Vagnerovom kontrolom istočni deo grada.
“Jedinice Vagnera zauzele su istočni deo Bahmuta. Sve istočno od reke Bahmutke je pod kontrolom Vagnera”, naveo je Prigožin u audio-poruci objavljenoj na društvenoj mreži Telegram.
“Više simbolička, nego taktička vrednost”
Zapadni zvaničnici, za razliku od ukrajinskih i ruskih, ne ističu toliko taktičku važnost Bahmuta, već smatraju da ovaj grad pre svega ima simboličku vrednost.
“Po onome što kažu zapadne obaveštajne službe, nije preterano bitan sam po sebi, već bi pre trebalo da zaustavi rusko napredovanje. Sam grad ima simbolički značaj zbog svih vojnika koji su tamo pali. Rusija nije ostvarila nikakvu ofanzivu u poslednjih nekoliko meseci, pa bi za njih bilo kakvo osvajanje značilo nekakav propagandni dobitak”, rekao je za Euronews Srbija analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović.
Prema njegovim rečima, ne može se znati u kojoj meri je zapravo taj grad pred padom, ali se zna da su Rusi zauzeli predgrađa i sada ulaze u urbanu zonu, a iako nije mnogo ostalo od samog grada, Dautović predviđa “krvavu bitku”.
“Mislim da će (Rusi) platiti preveliku cenu ako ga zauzmu, i da je potrošeno mnogo i u ljudstvu i ratnom materijalu da bi se zauzeo grad koji je pre rata imao 70.000 stanovnika. Sa druge strane, i Ukrajinci plaćaju veliku cenu, s tim što oni ne objavljuju koliko su imali gubitaka. Iz nekog razloga su odlučili da je vredno da se taj grad odbrani”, dodaje Dautović.
Prethodnog dana, Prigožin je saopštio da između 12.000 i 20.000 ukrajinskih vojnika brani Bahmut, dok je zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk navela da je manje od 4.000 civila ostalo u gradu.
Zapadni zvaničnici procenjuju da je, do sada, između 20.000 i 30.000 ruskih vojnika stradalo prilikom napada na Bahmut, kao i da su ukrajinski gubici “značajno manji”, mada nema nikakvih konkretnih brojeva u tom slučaju.
Uprkos tome što je nedavno Prigožin poslao poruku direktno Zelenskom da se ukrajinske snage povuku, ukrajinski predsednik odlučio je upravo suprotno.
Nakon sastanka sa najvišim vojnim zvaničnicima, Zelenski je saopštio kako je “jednoglasno odlučeno da se nastavi sa odbranom Bahmuta, jer je svaki deo ukrajinske teritorije podjednako važan”.
“Vojna komanda je jednoglasno podržala odluku da se ne povlačimo. Nije bilo nikakvih drugih mišljenja osim toga. Rekao sam glavnokomandujućem da pronađe adekvatne snage kako bismo pomogli našim momcima u Bahmutu”, rekao je Zelenski nakon sastanka, preneo je Rojters.
Dautović smatra da je upravo Prigožinov apel Zelenskom da se ukrajinske snage povuku imao kontraefekat, pa je predstavljao, zapravo, motivaciju ukrajinskom predsedniku da se nastavi sa borbom.
“Nakon ovoga je sledilo Prigožinovo upozorenje da Vagneru nedostaje municije za dalje napredovanje, ali je to bilo upućeno pre svega ruskom vojnom vrhu. Između Vagnera i ruske armije postoje velike tenzije, pa se i poruka Zelenskom može protumačiti kao sekundarna poruka da Vagner radi nešto a ruski vojni vrh ništa”, ističe Dautović.
Šef Vagnera već nekoliko meseci ulazi u sukobe sa vojnim zvaničnicima iz Kremlja, a nedavno je rekao i da se “pita da li je to što mu ministarstvo odbrane ne šalje municiju zapravo pitanje birokratije, ili izdaja”.
Dautović naglašava da Prigožin ovim javnim nastupima pokušava da izvrši pritisak na Moskvu kako bi dobio potrebne resurse i naoružanje.
“Njujork tajms je objavio ukrajinsku analizu koja tvrdi da su Vagnerove snage na izmaku u smislu da nemaju više ljudi, a imamo i izveštaje da se osuđenicima nudi oproštaj ako odu da se bore za Vagner”, ističe Dautović.
On smatra da je pozicija Prigožina ugrožena “jer se mnogima u Moskvi zamerio”, ali ne i da je smatran ozbiljnim kandidatom za neku moć.
Dautović podseća da su, po ruskom zakonu, privatne plaćeničke kompanije zabranjene, i da je trenutno dozvoljeno Prigožinu da krši taj zakon jer je u interesu Rusije, ali da bi se moglo desiti i da se zakon aktivira, pa da se Vagner grupa “jednostavno ugasi”.
Bez pregovora na vidiku
S obzirom na situaciju na terenu, Dautović ne smatra kako bi uskoro moglo da dođe do sedanja za pregovarački sto kako bi se razgovaralo o eventualnom primirju, ili čak završetku rata.
“Nijedna strana nije spremna na kompromise. Niti Ukrajina želi da se odrekne teritorije, niti Rusija da prekine sa napadima i ‘deanektira ukrajinske oblasti'”, istakao je on.
Dautović ističe da bi do pregovora moglo da dođe u slučaju da “zapadne demokratije počnu da gube apetit da podržavaju Ukrajinu”, mada navodi da ni za to trenutno nema nikakvih naznaka, i podseća na obećane nove isporuke teškog naoružanja Ukrajini.
“Sa novim isporukama oružja, Ukrajinci će verovatno pokušati neku novu ofanzivu krajem proleća. Radi se o tenkovima i ostalom teškom naoružanju koje tek treba da stigne u Ukrajinu, i siguran sam da ukrajinska vlada želi i veruje da može da povrati još teritorija”, ističe Dautović.
“Dok oni u to veruju, odnosno imaju razloga da u to veruju, neće biti spremni na teritorijalne uspehe. Što se tiče Moskve, oni imaju svoj cilj – žele uspeh pobedu, odnosno neku vrstu pobede”, zaključio je Dautović.
