Vaspitavati decu jedan je od najtežih zadataka na svetu, slažete se, zar ne? Ipak, kako vreme prolazi, lakše se gura, osim kada shvatite da nastupa neka nova faza dečjeg razvoja pa vas zaokupe pitanja: Šta je sad to, od kud sada to, kako sada to? Faze razvoja su neminovne, a…
Vaspitavati decu jedan je od najtežih zadataka na svetu, slažete se, zar ne? Ipak, kako vreme prolazi, lakše se gura, osim kada shvatite da nastupa neka nova faza dečijeg razvoja pa vas zaokupe pitanja: Šta je sad to, od kud sada to, kako sada to?
Faze razvoja su neminovne, a da biste znali što možete očekivati od svog deteta, zavisno od njegovog uzrasta, ili na šta morate paziti kako bi faza u kojoj se nalazi vaše dete mogla biti dobra predfaza za sve sledeće faze, donosimo vam neke osnove – razvoj deteta po godinama od rođenja pa do šeste – što možete očekivati i čemu morate posvetiti veću pažnju.
Deca jesu individualna. Ma individualni smo i mi sami, ali svako će dete proći sve te faze. Neko malo pre, neko malo kasnije.
To je znak da oni rastu i roditelji jednostavno moraju shvatiti da, uprkos tome što su još uvek mali, svaka faza i svaki uzrast imaju svoju zakonitost, tokom koje treba znati s čime se deca bore u svakoj od njih. I oni imaju svoje male demone koji ih tište kako postaju svesni života oko sebe.
Bez obzira govorimo li o bebama ili tinejdžerima, ako ćete moći bolje razumeti što se to sve otprilike mota po njihovim malim glavama, lakše ćete, bezbrižnije i opuštenije, moći pomoći im da razumeju svet oko sebe, a prvenstveno sebe.
Donosimo vam stoga tablicu po fazama, nemojte je uzimati tako strogo kako piše, jer zaista, kod dece nije toliko važna taj određen uzrast, važno je gledati ih prema njihovom ličnom razvoju pa se tako neke faze definitivno neće poklapati s tablicom.
Ovo je samo okvirni pokazatelj šta očekivati i kakva će podrška deci trebati od vas.
Razvoj deteta po godinama:
Bebe od rođenja do godine dana
Od otkrivanja vlastitih ekstremiteta do sazanja kako se njima koristiti.
Ovo je faza u kojoj deca uče najbrže i gotovo svakodnevno otkrivaju nešto novo, što je vidljivo svakom roditelju.
Ipak, ono što se odvija u bebinoj glavi manje je uočljivo, a to je ovih nekoliko činjenica. Bebe komuniciraju plačem kojim traže ono što im treba – a znajte da nikada ne traže više od onoga što treba. Dakle, bebe ne manipulišu. Oni imaju potrebe, a kako se bliže prvom rođendanu, imaju i sve više strahova. Prvi i najveći javlja se onda kada u svojoj blizini ne vide poznate osobe. Zato vas uvek vole imati na vidiku, iako vam se možda čini da vas ponekad ne primećuju dok su zauzete zurenjem u druge osobe.
O da, bebe jako vole promatrati lica ljudi – sebe u ogledalu, ljude oko sebe i knjigica s nacrtanim ljudima. To je faza kada je očito zurenje i više nego dozvoljeno.
Kakva podrška im je potrebna:
S obzirom na spomenute strahove, u ovoj je fazi jako važno detetu ulivati što više poverenja u stvari i ljude koje bebe sreću. S prvim strahovima pojavljuju se i prvi osećaji potrebe za sigurnošću – i to je u ovom trenutku razvoja jedna od najvažnijih stvari na kojima morate raditi.
Kako bi se beba osećala sigurno, valja uvek biti u blizini, ako su gladni – nahraniti ih, ako su željni pažnje, pomaziti ih, ali to ne znači biti stalno u kontaktu s njima. Tako neće ni upoznati osećaj straha, ali ako ste uvek tu negde, ta će im sigurnost biti vetar u leđa da puni poverenja i samopouzdanja krenu u sledeću istraživačku fazu.
Od 1. do 2. godine
Bebe sada postaju interaktivnije, a sve šta rade, rade bez razmišljanja o posledicama. Do te faze jednostavno još nisu došli, ali su zato postali izrazito znatiželjni i definitivno još nisu osvestili pojam deljenja. Zapravo, u ovom uzrastu su kao mali šefovi – vide samo sebe, samo su oni važni, ne žele podeliti te su prilično posesivni. Neke od prvih reči već sada su im – “moje” i “ne” (osim mama i tata), a jedne od najgroznijih riči koje ne žele ni čuti također su “moje” i “ne”.
U ovoj su fazi već prilično istraživački nastrojeni, a najveći izvor frustracija nije im toliko što nešto ne mogu napraviti, već što ne znaju reći šta žele. To je glavni izvor svih njihovih tantruma (to, i kada im kažete ne). Zato znajte da njihov plač u ovom uzrastu nije zato što vas žele ljutiti, već zato što se ne znaju izraziti pa su uglavnom ljuti na sebe.
Kakva podrška im je potrebna:
Kako ne biste stalno hodali za njima i govorili im “ne”, budite mudriji i njihovu pažnju s opasnih i zabranjenih stvari usmerite na ono šta ne smeju da diraju i rade. Podarite im osmeh kada rade nešto dobro i pokudite onda kada rade nešto što nije dobro. Tako se uči, no kako se proces njihovog učenja u ovoj fazi bazira na ponavljanju, ne brinite zbog toga što im za neke stvari morate često pokazivati ne i ne. I ne shvatajte to ozbiljno. Oni možda sve više razumeju šta se od njih traži i očekuje, ali da će to napraviti svaki put – to jednostavno zaboravite i ne uzimajte k srcu.
A ovo posebno zapamtite – deca u ovom uzrastu zaista pokušavaju dati sve od sebe, pa ih zato nežno i s puno strpljenja vodite i učite, i nikako od njih ne očekujte više od onoga što su u mogućnosti dati i napraviti. Oni se svojski trude, a svako vaše nezadovoljstvo taloži se u njima kao torta – sloj ljutnje, sloj teskobe, sloj nemoći.
Tri godine
Ako su do sada istraživali oko sebe uz vas, odjednom žele istraživati bez vas. Polako ulaze u fazu – želim sve sam, ja sam veliki i idem sam preko velike ulice. Žele sami kontrolisati i učiti. Ako im ne date – ljute se, a ako im ne uspe njihov naum ili to nešto što pokušavaju sami – ljute se još više – na sebe. U ovoj fazi polako počinju pokazivati i osećati razočaranje.
Ovo je poznata faza “ne”, ali postoji još nešto što je sada svojstveno, a to je da ni sami ne znaju jesu li veliki ili mali pa vrludaju od onoga da sami žele seći hleb do onoga da vam jasno priznaju da su sada mali i žele da ih nosite.
No, uprkos svadljivosti ako nisu dobili šta žele, ili ako se baš zainate s tim svojim slavnim “ne” – evolucija im je podarila sposobnost da uprkos svemu tome ostanu neodoljivo slatki. I preterano su svesni toga da su jako slatki. O da, sada već dobrano manipulišu svojim šarmom i snagom svoje volje da se stvari postave onako kako su oni zamislili.
Uz to, još uvek nemaju razvijen osećaj deljenja, pokazuju čak i ljubomoru ako nekom drugom posvetite više pažnje, a polako počinju osvešćivati i neke skrivene fobije i strahove.
Kakva podrška im je potrebna:
Možda ćete katkad pomisliti “ako im sada dozvolite da tako slatko provode isključivo svoju volju”, zapamtite, neće zauvek biti takvi. Uostalom, oni se trude biti dobri i raditi sve kako treba i to zato da od vas roditelja dobiju podršku, pohvalu i osmeh. Oni nisu po prirodi nevaljali, ponekad nestašni, a ako žele raditi nešto ne smeju, to je samo zato što još uvek nisu svesni opasnosti ili jednostavno činjenice da se to nešto tako ne radi.
Zato s njima budite nežni, strpljivi, vodite ih i ne zadajite previše pravila. Radije imajte dva-tri jasna pravila kojih ćete se držati uvek i svugde!
S obzirom da ćete u ovoj fazi i vi i dete često koristiti reč ne, neka vaš “ne” češće bude – “nemoj to, ali svakako možeš ovo” – tako da nauče da svako “ne” ima dobru alternativu.
Dajte im dovoljno slobode i prostora za igru po njihovim pravilima – oni sada intenzivno uče i nema baš ništa lošeg u tome da sami dolaze do zaključaka i rade po svom.
Rutina je sada izuzetno važna, a da bi svaki korak odradili bez moljakanja i cviljenja, dajte im izbor te svaku radnju koju od njih očekujete najavite unapred – još se malo igraj pa ćemo spremiti igračke pre spavanja.
Četiri godine
U ovom uzrastu deca postaje sve više kritična i sve više dele ljude, stvari i situacije na dobre i loše. Isto tako postaju kritični i prema sebi te sve više spoznaju moć vlastitih reči kojima pokušavaju kontrolisati čak i izvrtati situaciju u svoju korist. Takođe, sve je važniji takmičarski duh, a ne libe se ni pošteno izlagati da bi malo ukrasili istinu i pokazali se u nekom super herojskom svetlu. Još uvek istražuju svoju samostalnost te sve više pokušavaju pomerati granice roditeljskih odluka. Već sada počinju osećati da roditelji nekad nisu fer, jer im ne daju sve šta žele, a jako ih frustrira ako im ne daju nešto za šta oni sami smatraju da su sada već dovoljno veliki. Zato njihove igre postaju sve više po njihovom, iako će biti trenutaka, naravno, kada će vas pažljivo slušati i biti najbolja deca na svetu.
A kako rastu i kako o svetu znaju sve više, tako rastu i njihovi realni strahovi, od mraka, likova o kojima im pričamo kroz priče, likova koje vide na televiziji ili internetu.
Kakva podrška im je potrebna:
Kada im postavljate pravila, obavezno objasnite čemu ta pravila služe, šta njima želite postići i šta bi bilo kada pravila ne bi bilo. To ne znači da će oni sve to shvatiti odmah, ali s vremenom će tako utoliti svoju želju za znanjem i polako početi shvatati kako funkcioniša svet.
Ako možda niste do sada primetili veliku dečju tajnu – otkrićemo vam je: dete, a posebno u ovoj dobi, ima neopisivu želju da vas čini srečnim. Čak i kada napravi nešto “veliko”, a posledice su te da vi morate spremati i čistiti, podarite im osmeh i ohrabrujte njihovu samostalnost. Oni su zaista imali najbolju nameru! Nemojte vikati na njih, čak i onda kada zaista zabrljaju, uprkos tome što ste im milion puta rekli, ne vičite i ne ljutite se. Imajte strpljenja i objasnite im. Oni sada već znaju dosta i o posledicima koje donosi njihovo ponašanje pa imajte strpljenja i srca nastaviti im objašnjavati. Uostalom, to je sada vaš najveći zadatak – budite dosledni i u pravilima i u pojašnjavanju, odnosno razgovoru.
Pet godina
Ovo je uzrast kada pravila postaju fleksibilna jer oni stalno pomeraju granice. Ne nužno u lošem smislu. Neka pravila možda više ne vrede jer su sada već veliki, a neka će vrlo vešto početi izbegavati i čak vam argumentirano reći da tako nešto više nema smisla.
U igri će sada već konstantno tražiti partnera za igru, za takmičenje i rivalstva gde će hteti uvek biti pobednik i da se igra po njihovim pravilima. Dakle, u ovom uzrastu već jako dobro znaju čemu služe pravila, a ako ona neće biti na njihovoj strani, pokušat će ih promeniti u svoju korist. Mali mudraci – šta drugo reći.
Ova faza odrastanja karakteristična je i po početnim empatijama i shvatanjima kako ljudi nisu isti, kako drugi razmišljaju drugačije, to je faza i dobrovoljnog deljenja s drugima, iako su najdraže stvari još uvek mali problem, ali ako shvate, primera radi, da će doživeti kritiku od drugih ako ne pozajme svoju najdražu igračku, dat će je samo da izbegnu taj osećaj kritike od drugih. Dakle sazrevaju, a sazreva i njihov smisao za humor. Počinju lagano smisleno zezati sve oko sebe i definitivno se počinju praviti jako pametni.
Kakva podrška im je potrebna:
U ovom uzrastu deca trebaju svu silu ohrabrenja da se igraju, da razvijaju svoju maštu, smisao za timske igre, boravak u prirodi, na vazduhu, sport. Sada im treba puno kretanja i puno društva gde će razvati svoje komunikacione veštine, empatiju, učiti se zajedništvu, kompromisima, pobedama i porazima.
Iako su u ovom uzrastu već prilično veliki i samostalni, nikako ne zanemarujte njihovo društvo – ovo je uzrast kada stičete ulaznicu u njihov svet – razgovarajte s njima što više, upoznajte ih s osećajima, jer su sada već spremni spoznati da nije sve crno ili belo.
Što se tiče pravila i dalje se držite osnova – pravila nikada ne sme biti previše niti smeju biti komplikovana, a ako im želite usaditi dobre radne navike, sada je dobar pristup “podmićivanja” – ako mi pomogneš sa pospremim sto, dobićeš fini desert!
Šest godina
Iako su sada već zaista “veliki” i igraju se već svakakvih strašnih igara, dečaci pogotovo, noć i mrak donose im paranoje. U ovoj su fazi dosta česte prve noćne more, a one čak ne moraju uključivati ni duhove ni čudovišta već neke stvarne životne prilike, jer ako su do sada spoznali kritičnost, sada je se počinju polako plašiti.
U ovo predškolsko doba deca se polako počinju pripremati za to novo životno razdoblje, a kako još uvek nisu zaista veliki, tako ih ni roditelji još uvek ne gledaju kao velike. A to ih frustrira, to donosi nove faze ispoljavanja besa i plača, postaju razdražljivi i sve više vas počinju na neki način ucenjivati. Guranje granica još nije završilo, a to je delimično zato što se još uvek dosta traže i teže tome da budu dobri u svemu pa si tako uzimaju za pravo da sami odlučuju o sebi.
Kakva podrška im je potrebna:
Svakodnevno ih potstičite na samostalnost, na probavanje novih stvari i svakako ih kvalitetno pohvalite za njihov trud. To im je nagrada od vas, za sebe već ionako postaju svesni jesu li u nečemu dobri ili ne. Ipak, koliko god to znali i sami, vaše će im bodrenje značiti za samopouzdanje, što je vrlina koja im je itekako potrebna.
To ne znači da ćete ih hvaliti običnim frazama, već ciljanim pohvalama za svako pojedino delo koje naprave dobro. To će im jako dobro doći za životno razdoblje koje je pred njima i s kojim, uprkos tome što će i dalje biti mali, dolazi kraj njihovog prvog, nevinog i slatkog detinjstva.
Izvor: Detinjarije
