Ukoliko svakodnevno provodite sate sedeći za računarom – niste sami. Savremeni način života, naročito kod onih koji rade od kuće ili u kancelarijama, zahteva minimalno kretanje i previše sedenja.
Ipak, ono što na prvi pogled deluje bezazleno, dugoročno može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Stručnjaci sve češće upozoravaju: “Sedenje je novo pušenje.” I to nije metafora – brojna istraživanja povezuju sedentarni način života sa povećanim rizikom od gojaznosti, bolesti srca, dijabetesa tipa 2, pa čak i depresije.
Šta se dešava s telom kada previše sedimo?
Slabi mišići leđa i stomaka
Usporava se cirkulacija i povećava rizik od tromboze
Povećava se pritisak na kičmu, što može dovesti do bolova u vratu i donjem delu leđa
Metabolizam usporava, što otežava varenje i sagorevanje kalorija
Narušava se držanje tela i fleksibilnost
Kako da zaštitite telo dok radite za računarom?
1. Ustanite na svakih 30–60 minuta
Postavite tajmer ili podsetnik da ustanete svakih pola sata. Prošetajte, uradite par istezanja ili makar promenite položaj sedenja.
2. Mikro-pauze su ključne
I minut do dva istezanja rukama, rotacije vrata ili laganog istezanja nogu može napraviti razliku.
3. Radno mesto neka bude ergonomski prilagođeno
Ekran računara treba da bude u nivou očiju, leđa oslonjena na stolicu, a noge na podu. Koristite dodatne jastuke ili podmetače ako je potrebno.
4. Koristite sto za stajanje ako imate mogućnost
Visoki sto za kojim možete povremeno stajati dok radite odličan je način da smanjite vreme provedeno u sedenju.
5. Ubacite vežbanje u dnevnu rutinu
Brza šetnja, joga, vežbe snage – dovoljno je 20–30 minuta dnevno da se nadoknadi negativan efekat dugotrajnog sedenja.
6. Ne zaboravite oči
Primenjujte pravilo 20-20-20: svakih 20 minuta, pogledajte u nešto udaljeno 20 metara, na 20 sekundi – kako biste rasteretili oči.
