Sasvim je legitimno to što želimo deci da priuštimo što bezbrižnije detinjstvo, ali ne treba da zaboravimo da je posao nas kao roditelja i da ih pripremimo za snalaženje u realnom životu jer nećemo baš uvek moći da idemo korak iza njih i šititimo ih od svega, uskačemo kada treba i slično. Da bismo odgajili samostalnu, sposobnu decu, moramo da im damo alate, samopouzdanje i prostor koji im je potreban da pronađu svoje mesto u svetu. Za to je, istina, potrebno da pronađemo i dobar balans između vođstva i slobode, da znamo kada treba da uskočimo, a kada da pustimo mališane da se sami snađu u nekoj situaciji.
Samostalnost nije neka magična veština koja se čarolijom pojavljuje kada dete napuni 18 godina. Naprotiv, to je veština koja se gradi od malih nogu, a evo šta rade roditelji snalažljive dece, tj. kako ih vaspitavaju da budu samostalni.
1. Puštaju ih da se malo pomuče
Važno je da se deca ponekad malo pomuče u rešavanju nekog problema, umesto da odmah požurimo da rešimo to umesto njih. Istraživanja su pokazala da deca kojoj se pruži prostor za rešavanje izazova razvijaju jače veštine rešavanja problema i veću otpornost tokom vremena. Ovi roditelji manje frustracije vide kao prilike za učenje, a ne kao hitne slučajeve, i daju im dovoljno smernica kako bi sprečili da se deca osećaju zaglavljeno, ali pritom ne preuzimaju kontrolu.
2. Rano ih uče da donose odluke
Nezavisna deca su navikla da sama biraju svoju odeću, grickalice i način na koji će da provode slobodno vreme mnogo pre nego što ti izbori postanu veoma važni. Dozvoljavajući deci da donose odluke prilagođene uzrastu, roditelji im pomažu da izgrade samopouzdanje u svom prosuđivanju. Rana praksa donošenja odluka pomaže deci da razviju veštine kritičkog mišljenja, što je jako značajno i u odraslom dobu.
3. Postavljaju jasna očekivanja i drže ih se
Struktura i nezavisnost možda deluju kao suprotnosti, ali najbolje funkcionišu zajedno. Deca napreduju kada znaju šta se od njih očekuje, čak i ako imaju fleksibilnost unutar tih granica. Dosledna pravila i njihovo sprovođenje uče odgovornosti i pomažu deci da shvate da njihovi postupci imaju posledice. Roditelji koji odgajaju nezavisnu decu uravnotežuju ovu strukturu sa slobodom, dozvoljavajući deci da se kreću unutar jasnih, predvidljivih granica. Vremenom, ovo podstiče i odgovornost i samostalnost.
4. Uče ih odgovornosti u skladu sa uzrastom
Od nameštanja kreveta do pakovanja užine, samostalna deca su navikla da doprinose u kući. Ovi zadaci mogu da deluju malo i nevažno, ali istraživanja su pokazala da deca koja rano preuzimaju kućne poslove (u skladu sa uzrastom) razvijaju jaču radnu etiku i bolje veštine upravljanja vremenom kasnije u životu.
5. Ne pretrpavaju ih aktivnostima
Roditelji ponekad veruju da više aktivnosti pomaže razvoju mališana, ali oni koji odgajaju samostalnu decu razumeju vrednost slobodnog vremena. Ono omogućava deci da prave sopstvene planove, prate svoju radoznalost i zabavljaju se, što su sve bitne veštine za samostalnost.
Studije su pokazale da preopterećen raspored kod mališana može da dovede do povećane anksioznosti kod dece, dok slobodno vreme podstiče kreativnost i samomotivaciju.
6. Daju primer rešavanja problema
Roditelji dece koja umeju da se snađu u svakoj situaciji odmalena jasno i naglas razgovaraju o procesu na koji donose odluke. Oni pružaju primer deci kako da razmisle o različitim opcijama, ishodima i nastave dalje, bez obzira na to da li je reč o biranju jela za večeru ili razmišljanju kako da poprave nešto u kući. Naslednici vremenom uče da iste strategije primene u različitim situacijama.
7. Uče ih da se zauzmu za sebe
Roditelji nezavisne dece podstiču ih da se javno izjasne — da zatraže pomoć od nastavnika, da kažu treneru da im je potrebno pojašnjenje i da sami naruče hranu u restoranu. Zauzimanje za sebe gradi samopouzdanje i komunikacijske veštine i uči decu da imaju glas koji treba da koriste.
8. Uče ih da je normalno grešiti
Samostalna deca se ne plaše da pogreše jer njihovi roditelji greške tretiraju kao deo procesa, a ne kao neuspehe. Ovi roditelji pomažu svojoj deci da vide šta je pošlo po zlu, razmisle o tome šta bi uradili drugačije i pokušaju ponovo, piše YourTango.
9. Postepeno smanjuju kontrolu
Roditelji koji odgajaju samostalnu decu ne drže se slepo kontrole. Kako njihova deca dokazuju da mogu da se nose sa nečim, ovi roditelji se povlače i daju im prostora da se sami izbore u određenoj situaciji. Ovo postepeno povećavanje slobode gradi poverenje sa obe strane. Dete uči da se nosi sa više odgovornosti, a roditelj uči da veruje u detetovu procenu.
10. Više cene trud nego perfekciju
Kada se roditelji fokusiraju na trud, deca se osećaju slobodnije da isprobavaju nove stvari bez straha od osude ako ne uspeju. Ovo pomaže deci da razviju upornost, što je ključna osobina za nezavisnost. Istraživanja pokazuju da deca koja su pohvaljena za trud imaju veću verovatnoću da biraju izazovne zadatke i da ih se drže. Ovi roditelji znaju da je savršenstvo nerealno, ali trud je zato uvek moguć.
11. Pripremaju decu za život izvan kuće
Roditelji koji odgajaju samostalnu decu ne razmišljaju samo o sledećoj školskoj godini. Oni razmišljaju o celokupnoj budućnosti svog deteta. Uče ga praktičnim veštinama poput kuvanja, upravljanja novcem, vremenom i osnovnog održavanja kuće. Ove lekcije se često dešavaju u svakodnevnom životu, bez pompe, ali pripremaju decu da se snađu u stvarnom svetu. Do trenutka kada napuste dom, ovi mališani su spremni su ne samo da sami prežive, već i da napreduju u životu.
