„Dragi PC, moja traka za trčanje zapratila je Instagram mog frižidera koji svaki dan objavljuje moje fotografije kako u 03:30 svratim na lagani snekić. Zajedno mi se smeju na @IoTHealth FB strani. Šta da radim?“
Kako tvrdi BI Inteligence, premijum servis za istraživanje kompanije Business Insider, broj povezanih kućnih pametnih uređaja porašće sa 83 miliona, koliko je zabeleženo 2015. godine, na oko 193 miliona, koliko se očekuje 2020. godine. S jedne strane, radi se o značajnim brojkama i povećanju, ali u pitanju je petogodišnji period. Mnogi od nas već su bili svedoci mnogo većih skokova kad su u pitanju nove tehnologije, a lični računari i pametni mobilni telefoni beležili su mnogo veći rast prodaje.
Rast deluje još manje kada se ima u vidu da su obuhvaćeni svi kućni uređaji, od mašina za pranje i sušenje veša ili posuđa, preko frižidera, sigurnosnih sistema koji obuhvataju senzore, monitore, kamere i alarmne sisteme, do pametnih sistema za klimatizaciju i osvetljenje (smart thermostats, smart lighting).
„Dragi PC, prebacio sam klimu sa hlađenja na grejanje, vreme je. Iako je to mogla i sama, jer je dovoljno inteligentna. Međutim, na displeju još uvek pokazuje pahulju, iako greje. Mislim da krije prava osećanja prema meni i potajno se sveti frižideru koji me ismeva na Instagram‑u. On bez klime nema informaciju o spoljnoj temperaturi i zbunjen je.“
Zašto tako sporo?
Već smo čuli, i videli demonstraciju, raznih pametnih kućnih uređaja kao što su veš‑mašine i frižideri iz kompanije Samsung. Ugrađena „pamet“ omogućava da se vaša mašina za pranje veša prilagodi količini, pa i vrsti ubačenog rublja, pa prema sadržaju bira program pranja, što uključuje količinu deterdženta, vode, dužinu pranja i brzinu centrifuge. Frižider, sa svoje strane, brine o temperaturi i vlažnosti u raznim komorama ili najpogodnijem položaju za pojedine namirnice.
Sve to ove uređaje još uvek ne svrstava u IoT. Tek kada su povezani, oni postaju pametni kućni uređaji u pravom smislu te reči. Preko aplikacije na vašem telefonu obaveštavaće vas o svemu što primete, tražiće vaše odobrenje za sprovedene akcije ako tako odredite. Povezani kućni uređaji moraće da uspostave jedinstven sistem komunikacije s korisnikom, sistem međusobne komunikacije, te komunikacije s „oblakom“. Naime, ne možete očekivati da se veš‑mašina sama nosi s novom vrstom deterdženta ili novim tkaninama koje još nisu „zapisane“ u njenim programima. Izvestan stepen samostalnosti je, naravno, poželjan, ali glavna pamet povezanih kućnih uređaja biće u cloud‑u koji će stalno analizirati, učiti i prosleđivati svoje znanje opremi širom sveta.
Još uvek smo daleko od standardizovanih protokola koji će obezbediti takvo povezivanje i međusobnu usklađenost uređaja, uz našu kontrolu sa Interneta koja će biti dovoljno pouzdana i sigurna. Komšiji još možete da oprostite ako vam malo „kraducka“ Internet s vašeg WiFi‑ja, ali ako počne da vam pali i gasi bojler ili vam prepeče pile u rerni, to već postaje ozbiljan problem. Standardizaciju još nismo dočekali ni za pametne televizore, a za vrlo raznorodne IoT kućne uređaje ona nije ni na vidiku. Naravno, korisnici su zbog toga skeptični jer im se ne ulaže u nešto što možda će brzo zastareti ili neće biti podržano već za godinu dana.
Na kontra‑strani je i ekonomska isplativost koja nije uvek očigledna. Primera radi, savremena nekonektovana LED sijalica košta oko osam dolara, a ista takva konektovana oko 15 dolara. Računajući potrošnju i prednosti smart lighting tehnologije, investicija će se isplatiti za otprilike dve godine. Ipak, kada su u pitanju veća sigurnost ili značajnija ušteda energije, pa čak i vremena, postoji kategorija kupaca koja je već sad spremna da se upusti u avanturu opametnjavanja svog doma. U to ime, živele sve gikete i gikovi koji se na to odvaže, uključujući i mene, ako mi to moja skromna novinarska primanja dozvole.
„Dragi PC, situacija se komplikuje, jer je klima pronašla Internet nišu u kojoj se konsultuje s ostalim klimama o popravljanju raspoloženja korisnika kroz dnevne fluktuacije temperature i vlažnosti. Frižideru je zagorčala život slanjem pogrešnih podataka, pa mi je propala veća količina chia semenki na donjoj polici i frižider je sad potišten. Moraću da naložim svom chatbot‑u da ozbiljno porazgovara s njihovim chatbot‑ovima o ponašanju. Sukob u pametnoj kući nikud ne vodi.“
Tiha reka Amazon
Da sve nije još uvek u domenu naučne fantastike, svedoči nekoliko već dostupnih rešenja za automatizaciju kuće koja su povezana na Internet. Osnova na kojoj Amazon Smart Home bazira svoje delovanje je Amazon Alexa, jedan od poznatih modernih asistenata koji se prilagođava korisniku, ali može i glasovno da komunicira. Sva pamet Alexa asistenta je zapravo u AWS‑u, jedinstvenom i verovatno najrazvijenijem sistemu servisa za pametne uređaje koji je sposoban da sam analizira velike količine podataka i uči.
U sistemu pametne kuće, mora da postoji i neki korisnički interfejs. Naravno, sve je moguće kontrolisati i sa mobilne aplikacije kao što je Alexa App, ali Amazon se odlučio da odmah ponudi zvučni interfejs u vidu Amazon Echo zvučnika, koji nije samo to. Amazon Echo će vam po želji reprodukovati omiljenu muziku sa Amazon Music, Spotify, Pandora, iHeartRadio, TuneIn servisa, a ako imate Fire TV kompatibilni televizor, moći ćete glasom da naručite i omiljene serije ili filmove.
Sve to možete u svakoj sobi ako je opremite Echo Dot uređajima koji nemaju ugrađen zvučnik, ali strimuju na druge uređaje i razumeju sve Alexa komande. Tamo gde vam je bitna i slika, postavićete Echo Show, sličnu spravicu s malim ekranom na kome možete i da posmatrate sagovornika, omiljene programe ili nadzirete ulaznu kapiju, pa vam je veliki Fire TV ekran potreban samo u dnevnoj sobi.
Pametna kuća nije samo multimedija i nadzor, pa je Amazon već okupio zavidan broj kompanija koje prave razne pametne spravice za kuću. Tu su WeMo, Philips Hue, Sony, Samsung SmartThings, Nest, a svakodnevno se pridružuju i mnogi drugi koji će vaše prekidače učiniti pametnim, te prištedeti na klimatizaciji i osvetljenju, čineći vaš dom baš udobnim i slatkim.
„Dragi PC, sve se smirilo. Frižider je tražio da ga povežem sa dodatnim senzorom, a klimi sam zapretio da ću joj ažurirati firmware na sledeću beta verziju ako ne bude sarađivala. Po Internet saobraćaju, vidim da sad nešto i komuniciraju, mada ne znam na kojoj IoT mreži. Meni je sad dobro, soba topla, a pivo hladno. Samo se nadam da ne spremaju neku zajedničku ujdurmu…“
IoT, ali ne u mojoj kući
Pitanje koje mnogi bezbednosni dušebrižnici odmah postavljaju je da li baš svi kućni uređaji treba da budu povezani na Internet. Kako listom odmah nude odgovor da to nikako ne treba da radite, ponudiću i ja svoj odgovor – naravno da treba da povežete sve na Internet, čim se za to steknu uslovi. Pokušaću plastično da razjasnim ovaj svoj stav. Ne možete da vozite kola po gradu pre nego što položite vozački ispit. Na žalost, takvo formalno obrazovanje nikada nije postojalo za računare, ni za mobilne uređaje, pa verovatno neće postojati ni za IoT. Ipak, i bez naročitog formalnog obrazovanja nećete terati dete da prelazi ulicu, bez gledanja, dok još nije ni prohodalo.
Dakle, najpre se informišite se o tome šta instalirate u kuću, a onda odlučite šta ćete od toga da povežete na Internet. Sve je rešivo, sem stvari za koje i ne znamo da ih treba rešavati. A IoT za kuću će sigurno napredovati i učiniti vaš dom boljim mestom za život.
Spremimo se, na vreme, za žvot s pametnim stvarima. Jer iza njih stoje ljudi koji ne gube vreme na nepametne stvari.
Izvor: PC Press
