Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je inflacija u Srbiji danas svedena u ciljane okvire, gde je i bila do njene eskalacije na globalnom nivou, te da se do kraja godine očekuje da bude oko centralne vrednosti cilja od tri odsto.
Tabakovićeva je na Godišnjoj skupštini Udruženja banaka Srbije (UBS) rekla da je inflacija sada oko 3,8 odsto, dok je bazna inflacija sa pet procenata pala na 4,6 procenata, uz očekivanje da taj trend pada bude stabilan.
U saopštenju NBS naglašava se da je guvernerka centralne banke Srbije istakla da relativna stabilnost kursa dinara prema evru nema alternativu i da je ta vrsta izvesnosti izuzetno važna za finansijski i realni sektor, posebno na duži rok.
“Prema mojim rečima, iako relativno stabilna, valuta sama po sebi nije dovoljna za prosperitet, dok je nestabilna valuta dovoljna za krizu”, rekla je Tabakovićeva.
“U ovom našem krugu moram da kažem, i ovo nije žalba, već naprotiv – rejting agencije tokom sastanaka uopšte ne pitaju za bankarski sektor. Njihova ocena je već godinama ista i citiraću ‘Standard & Poor’s’: ‘Ocenjujemo da će rizici po finansijsku stabilnost u Srbiji ostati niski, podržani dobro kapitalizovanim, profitabilnim i likvidnim bankarskim sistemom finansiranim domaćim depozitima'”, rekla je Tabakovićeva.
Ona je dodala da je pokazatelj problematičnih kredita ostao na istorijski najnižem nivou, uprkos globalnim ekonomskim izazovima, te da je danas taj važan pokazatelj kvaliteta aktive banaka na nivou od 2,3 odsto.
Generalno i pojedinačno, kako je istakla, banke u Srbiji su dobro kapitalizovane, profitabilne i imaju visoke rezerve likvidnosti, što potvrđuje pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je na nivou sistema 21 odsto, pokazatelj pokrića likvidnom aktivom 190 odsto, a pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja 178 odsto, dok je rast kreditne aktivnosti vođen rastom kredita stanovništvu i privredi, u najvećoj meri finansiran depozitima.
Tabakovićeva je navela da su visina i rast depozita pokazatelj poverenja u sistem, što potvrđuje dinarska štednja od blizu 194 milijarde dinara, koja je u ovoj godini dodatno povećana za preko jedan odsto i jedanaest puta je veća nego 2012. godine.
Ona je navela i podatak da je devizna štednja građana u ovoj godini povećana za dva odsto na 15,7 milijardi evra, a u odnosu na 2012. godinu udvostručena.
“Ovi uspesi jesu zajednički, jer mi to bez poslovnih banaka ne bismo mogli da uradimo, ali ni vi bez svog regulatora. Na drugom bankarskom samitu u decembru poželela sam našim kolegama iz regiona da imaju saradnju između bankarskog sektora, regulatora i supervizora, kakvu mi imamo u Srbiji. To znači da imamo dijalog o svemu – o mogućnostima razvoja sektora, ali i o problemima koje zajednički rešavamo. To je model saradnje koji govori da imamo otvorenost za razmenu argumenata i koji samo kao takav može da opstane i traje”, rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, NBS je tu da obezbedi dobar regulatorni okvir i podrži stabilno poslovno okruženje, jer samo u kvalitetnoj sinergiji između finansijskog i realnog sektora oba mogu da napreduju.
Guvernerka centralne banke Srbije podsetila je da je ove godine dodatno unapređen regulatorni okvir usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, kao krovnog zakona za poslovanje banaka, čime je upotpunjena efektivnost i efikasnost okvira za poslovanje, superviziju i restrukturiranje banaka.
Istakla je da je unapređen okvir za restrukturiranje banaka, uključujući obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS, naglašavajući da se time vrši dodatno usklađivanje s relevantnom direktivom za oporavak i restrukturiranje banaka.
“Kroz zakonsko prepoznavanje ključnih funkcija i nosilaca ključnih funkcija u banci pojačali smo značaj korporativnog upravljanja u bankama. Veći fokus je na sistemu unutrašnjih kontrola u banci, a tu je i propisivanje dodatnog uslova za članstvo u upravnom odboru banke, na način da se prilikom imenovanja ceni i mogućnost svakog člana da obavljanju tih poslova posveti dovoljno vremena”, rekla je guvernerka.
Kako se navodi u saopštenju NBS, Tabakovićeva je istakla da je, polazeći od potreba na koje je ukazala praksa i uzimajući u obzir rešenja krovnih akata EU, unapređen prudencijalni okvir za banke.
“Propisali smo dodatne dužnosti banaka, ali smo i pojačali supervizorska ovlašćenja i odgovornosti NBS, precizirali proces supervizorske procene koju obavlja centralna banka Srbije u načelu, materijalno i procesno, u skladu s dosadašnjom praksom i osnovnim principima evropskih smernica i propisa”, rekla je ona.
Naglasila je da su važne izmene i dopune izvršene u delu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, čime se dodatno povećava pravna sigurnost u obavljanju transakcija i doprinosi pozitivnoj oceni srpskog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u šestom krugu evaluacije koji sprovodi Komitet Saveta Evrope MONEYVAL.
Tabakovićeva je kazala da je donet Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, pri čemu je u fokusu javnosti najviše bilo ograničenje kamatnih stopa.
“U aprilu je prosečna ponderisana kamatna stopa na indeksirane stambene kredite bila 4,73 odsto, 27 baznih poena ispod ograničenja, dok je prosečna ponderisana stopa na postojeće stanje bila 4,92 odsto. Od ukupnog broja novoodobrenih stambenih kredita u periodu od primene prvog ograničenja iz 2023. do kraja decembra 2024. čak 45,24 odsto ugovoreno je s fiksnom stopom, što je ogroman napredak. Ovi podaci pokazuju da smo ciljeve postigli”, rekla je guvernerka NBS.
Podsetila je da su uvedene nove obaveze i instituti, među kojima je odgovorno zaduživanje, koje na strani banke znači procenu kreditne sposobnosti orijentisanu na korisnika i njegovu sposobnost da bez značajnih teškoća otplati kredit, a ne samo procenu kreditnog rizika u smislu prudencijalnih propisa, kao i uvođenje instituta savetodavne usluge i regulisanje načina pružanja tih usluga, što bi korisnicima trebalo da pomogne da izaberu uslugu koja najviše odgovara njihovim potrebama i koja je najbolja vrednost za dati novac.
“Verujem da će praksa apsolutno potvrditi ispravnost naše odluke u vezi s obavezom banke da nakon raskida ugovora o stambenom kreditu, a pre prodaje nekretnine, ponudi korisniku da sam proda nekretninu ili da prenese pravo svojine na banku”, rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, vodilo se računa da se spreči sukob interesa između podsticaja prodaje bankarskih usluga i “nezavisnog saveta” koji je u interesu korisnika, a da bi to bilo moguće, neophodno je da banke u svojim filijalama imaju ljude s adekvatnim stručnim i profesionalnim kvalitetima da odgovore tim zadacima.
“Digitalizacija jeste potrebna, ali ljudski kontakt i savet nemaju zamenu, i sigurna sam da racionalizacija i smanjenje troškova u toj oblasti neće dati željeni rezultat”, kazala je ona.
Tabakovićeva je podsetila da je Srbija skoro postala deo područja SEPA – Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima.
“Prema kalendaru Evropskog platnog saveta, predviđeno je da pružaoci platnih usluga iz Srbije od novembra ove godine mogu podnositi dokumentaciju za pristupanje platnim šemama SEPA, a maj 2026. predviđen je kao datum od kada može da se krene s realizacijom plaćanja u okviru ovih šema. Ovo je važno jer priključenje području SEPA, kao formalnopravni preduslov daljeg unapređenja prekograničnih plaćanja s EU i regionom, omogućava nam da pređemo na drugu, mnogo značajniju fazu ovog procesa – tehničko povezivanje domaće platne infrastrukture s evropskom, bez koje priključenje području SEPA predstavlja samo zamenu jednog seta pravila drugim, bez suštinskih koristi”, zaključila je Tabakovićeva.
