Tramp je jedini u američkoj istoriji koji je dva puta opozvan, a pre njega pred Senat su išla još samo dvojica predsednika od kojih je jedan DOBRO POZNAT SRBIMA

Predstavnički dom američkog Kongresa glasao je 13. janura za impičment (opoziv) Donalda Trampa, čime je 74-godišnji republikanac postao tek treći američki predsednik koji će se suočiti sa suđenjem u Senatu, ali i prvi u američkoj istoriji koji je tu “čast” dobio čak dva puta. Pre Trampa, koji će (ne pre 19. januara) po drugi put pred senatore, kroz isti postupak prošli su i Bli Klinton i Endru Džonson.

Donald Tramp
Donald Tramp

Trampova sudbina biće poznata početkom 2021. godine, kada se očekuje suđenje i glasanje u Senatu gde bi dve trećine senatora moralo da glasa da se Tramp osudi, kako bi bio uklonjen sa funkcije. Predsednik se tereti za podsticanje pobune u vezi sa nasilnim neredima na Kapitolu prošle nedelje. Ako bude proglašen krivim, postaće prvi predsednik u istoriji SAD koji smenjen na taj način.

Vašington Tramp opoziv
Vašington Tramp opoziv 

Trenutno se čini malo verovatno da bi Senat glasao za, ali izveštaji ukazuju na to da je republikanski lider Mič Mekonel rekao kolegama da veruje da je Tramp počinio teške prekršaje. Ako ponovo “preživi” suđenje, upisaće se još jednom u istoriju baš kao što su pre njega i Klinton i Džonson.

Pored Džonsona i Klintona i Ričard Nikson, 37. predsednik SAD, bio je veoma blizu impičmenta i veruje se da bi gotovo sigurno bi bio opozvan zbog afere “Votergejt” da nije sam podneo ostavku 9. avgusta 1974. godine.

Za šta su bili optuženi predsednici Klinton i Džonson?

Endru Džonson

Džonsonov impičment 1868. je bio kulminacija ogorčene rasprave između 17. predsednika SAD i većinski republikanskog Predstavničkog doma zbog rekonstrukcije nakon Građanskog rata.

Glavni povod za impičment bio je Džonsonov pokušaj da otpusti ministra za rat Edvina Stentona, koji je zagovarao oštriji pristup od predsednika prema poraženom Jugu. Čak devet od 11 optužbi u impičmentu ticalo se šefa ratnog ministarstva.

Predstavnički dom je izglasao impičment protiv Džonsona 3. marta 1868, a tri dana kasnije Senat je sazvao zvanično suđenje, sa sudijom Salmonom Čejsom kao predsedavajućim. Nakon burnog suđenje Senat je 16. maja oslobodio Džonsona po jednoj od 11 tačaka optužnice, jer nije postignuta dvotrećinska većina pri glasanju i to za samo jedan glas. Nakon deset dana pauze još dva glasa su izgubljena i suđenje je obustavljeno.

Bil Klinton

Većinski republikanski donji dom Kongresa (Predstavnički dom) je u oktobru 1998. pokrenuo proceduru impičmenta protiv Klintona nakon više meseci kontroverze zbog njegove veze sa stažistkinjom Bele kuće Monikom Luinski.

Do glasanja je došlo nakon dva svedočanstva koje je 42. predsednik izneo ranije te godine. On je u januaru porekao da je imao seks sa Luinskom, dok je u avgustu promenio iskaz i priznao seksualnu aferu.

Postupak je pokrenut 19. decembra 1998, zbog krivokletstva pred porotom i opstrukcije pravde.

Suđenje u Senatu, koje je trajalo više od četiri nedelje, počelo je 7. januara 1999. na čelu sa Vilijamom Renkvistom, da bi 12. februara Klinton bio oslobođen za obe optužbe, sa razlikom od 67 glasova. Svega 454 senatora je glasalo za osudu zbog krivokletstva, dok je 50 njih glasalo za opstrukciju pravde.

Inače, Bil Klinton je 9. juna 1998, proglasio “vanredno stanje” zbog “neobične i vanredne pretnje nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država zbog rata na Kosovu”.

Nakon neuspelih pregovora u Rambujeu između predstavnika srpskih i kosovskih delegacija, Klinton je rekao da NATO neće imati drugi izbor sem da napadne Jugoslaviju. I dalje se spekuliše o opravdanosti američkog mešanja u rat na Kosovu, a postoje i teorije da je to učinio kako bi poboljšao svoj rejting u SAD upravo zbog seks-skandala sa Monikom Luinski i optužbi nekoliko žena sa seksualno uznemiravanje.

Vašington Tramp opoziv Kongres
Vašington Tramp opoziv Kongres

Ipak, Tramp će svakako po mnogo čemu preteći svoje prethodnike budući da je jedini koji će dva puta pred Senat. Pored toga, Tramp je prvi predsednik u modernoj američkoj istoriji za vreme čijeg mandata i glasanja u Predstavničkom domu je u Kapitol dovedena vojska. Tako su sinoć pripadnici Nacionalne garde ušli u Kongres prvi put posle Građanskog rata.

Preuzeto: blic.rs