Gojaznost među decom je u porastu poslednjih godina, na to stručnjaci upozoravaju već neko vreme. Štaviše, toliko je zastupljena među decom da se smatra da je to glavna nezarazna epidemija 21. veka.
Lekari posebno upozoravaju na slučajeve dece koja nemaju pet do deset kilograma viška, već su ozbiljno gojazna, pa tako imamo tinejdžere koji imaju i po 150 kilograma.
U intervjuu za gazeta.ru, dr Aleksander Nejmark je objasnio zašto je tako teško boriti se sa gojaznošću među decom.
On je najpre upozorio da su osobe odnosno deca koja su gojazna sklonija razvoju kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i bolestima reproduktivnog sistema. Problemi počinju mnogo pre nego što se simptomi pojave, a doktor naglašava da mnogo toga zavisi od životnog stila porodice.
“Često gojazna deca odrastaju u porodicama u kojima roditelji takođe imaju problem sa kilažom. Deca koja odrastaju bez ikakve rutine, kontrole, koja imaju stalni pristup hrani i uređajima”, kaže dr Nejmark.
On ističe da uzrok ozbiljnih oblika gojaznosti nije samo u konzumiranju brze hrane.
“Životni stil se promenio. Deca mnogo vremena provode uz uređaje, jedu često i nekontrolisano, i uglavnom proste ugljene hidrate. A uz sve to su fizički nedovoljno aktivna”, dodaje doktor.
On je dodao da je čest slučaj da u porodicama dece koja su gojazna i neko od odraslih bude gojazan. Roditelji pravdaju sebe manjkom vremena, a dete odrasta bez ikakve rutine, bez kulture ishrane i bez pažnje. Zbog svega toga se, kaže on, formiraju loše navike koje s godinama postaju samo izraženije.
