Prema stavovima psihologa, bavljenje sportom je jedna od krucijalnih stavki pravilnog psihofizičkog razvoja dece. Ipak, većina je usaglašena u stavu da deca do 12 godina treba da se „igraju sporta“, kako bi ga zavoleli. Kroz te igre, stiču se motoričke veštine, razvija se timski duh i razvija se telo. Dalje, deca se suočavaju i sa segmentima koji su važni za građenje karaktera, ponekad pretrpevši neprijatnosti, uče da se suoče sa porazom i da iz njega izađu jači. Posle dvanaeste godine, deci koja iskažu afinitete prema nekom sportu, potrebno je usmeravanje i vođenje. Tu na scenu stupaju sportski klubovi i pedagozi koji tamo rade, a deca koja se uključuju u klubove i postaju deo ekipa, neretko završe kao vrhunski sportisti. Moderni izazovi 21. veka često pak odvraćaju decu od igre, sporta i rekreacije, budući da oni sve više vremena provode pred ekranima telefona, računara i tableta. Tada dolazi do problema u razvoju i to u najosetljivijem periodu života. Zbog toga svega se na teritoriji opštine Odžaci posvećeno radi na edukaciji celokupne zajednice o važnosti uključivanja u sportsko-rekreativne aktivnosti kako bi se očuvalo zdravlje. Mihajlo Sujer, sekretar Sportskog saveza opštine Odžaci, navodi do kakvih sve problema može doći usled fizičke neaktivnosti dece i mladih.
„Ja ću da uzmem sada, prvo što mi pada na pamet, citat Ranka Rajovića, poznatog čoveka, koji se bavi time i bavi se vezom između inteligencije i zdravog razvoja dece, koji je rekao da, pre svega, današnjoj deci fali, gledanjem sat vremena, odnosno dva sata u ekran, fali im 2500 kontrakcija mišića. Druga stvar, dete koje sa pet godina ne zna da uradi dva koraka unazad, neće znati u školi da oduzima, imaće jako velik problem sa oduzimanjem. To su dve činjenice koje govore koliko je važno, pre svega za decu nižih razreda, predškolskog i pripremnog uzrasta, pa i mlađu, da se bave sportom i da se kreću. Jer, s druge strane, činjenica je da dete pet godina, prosečno prolazi 12 do 15 kilometara dnevno. Što znači, ako mu uskratimo kretnju, stavimo ga pored ekrana, ono nema pravilan razvoj. Tako nam je i svima starijima.“
Rekreacija je, dakle, važna sa više aspekata, jer utiče koliko na fizičko, toliko i na psihičko zdravlje pojedinaca. Sujer upravo ističe da se to jednako odnosi i na mlađu i na stariju populaciju, te da je važno za celokupno društvo i zajednicu u celini.
„Znači, jako je važna kretnja, jako su važne aktivnosti u toku dana, koje moraju biti na zadovoljavajućem fizičkom nivou. Znači, ne samo psihičkom, jer po meni mora se razdvojiti psihički umor od fizičkog umora. I fizički umor osvežava mozak i mislim da je to pravi put, da se bavimo sportom, odnosno bavimo se rekreacijom, odnosno bavimo se kretanjem pre svega, da bi bili zdravi.“
Opšta definicija zdravlja, koju promoviše Svetska zdravstvena organizacija, jeste da je zdravlje stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Za kompletno zdravlje je, dakle, potrebno raditi na svim nivoima, a da stanovnici odžačke opštine ovo veoma dobro znaju, potvrđuju brojne činjenice, među kojima se kao jedna od najvažnijih ističe ta da impozantan broj ljudi uzima učešće u sportu i rekreaciji, čime dokazuju da veoma drže do svog opšteg zdravlja i blagostanja. Rekreacija predstavlja važan deo slobodnog vremena, a cilj joj je poboljšanje kvaliteta života.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
