VITAMINI I ISHRANA: Njihov NEDOSTATAK dovodi do raznih POREMEĆAJA – Ključna je PRAVILNA priprema namirnica

Obratite pažnju.

Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastojcima hrane iako oni ne služe ni kao materijal za izgradnju živih ćelija ni kao energetski izvor. Njihov nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu. Vitamini se nalaze u hrani u  malim količinama, no ipak dovoljnim da mogu da ispune svoju funkciju u organizmu. No, svaka namirnica ne sadrži i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mešovita. Ali i uzimanje mešovite hrane može biti nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervaciji hrane mogu da unište vitamine u njoj.

Poznato je da se neki vitamini  lipofilni, kao što su vitamini A, D, E i K, dok se drugi hidrosolubilni. Jedni su otporniji prema toploti i dužem stajanju, dok se drugi u ovim uslovima uništavaju. Tako, naprimer, spanać, koji obiluje vitaminom C, već kod sobne temperature gubi polovinu od svoje prvobitne količine za 1 do 2 dana stajanja. 

Iako su naša saznanja o vitaminima relativno novijeg datuma, ipak se danas sa sigurnošću može reći da su izvesni vitamini važni činioci u ljudskoj ishrani. 

Sve što vas je oduvek zanimalo o vitaminima, na jednostavan način objašnjeno je u Velikom narodnom kuvaru Spasenije Pate Marković čije je prvo izdanje objavljeno daleke 1952. godine.

Vitamin A se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslacu, žumancu, nekim vrstama povrća i dr. Minimalna količina od 3 do 5 miligrama u svakodnevnoj hrani podmiruje potrebe organizma za ovim vitaminom. Ako se unosi u većim količinama, sakuplja se kao zaliha u jetri i troši kad je organizam u nestašici.

vitamini

vitaminiFoto: Profimedia

Od praktičnog je značaja da se vitamin A može zagrejati i do 120°C, a da pri tome ne gubi ništa od svoje vrednosti. U ishrani dece vitamin A je naročito važan, jer nedostatak tog vitamina usporava rast, koža i sluzokoža pokazuju smanjenu otpornost, te dolazi do čestih infekcija. Smetnje vida, koje nastaju usled nedostatka ovog vitamina, različito se odražavaju. U lakšim slučajevima nastupa tzv. kokošije slepilo (čovek ne vidi u mraku), dok u težim može doći i do gubitka vida.

Vitamin D naziva se još i “antirahitični” vitamin, jer je oboljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Ono se ispoljava zakržljalošću i omekšanjem kostiju, usled čega nastaju tzv. “O” i “X” noge, i krivljenje skeleta. Videli smo već ranije da je za pravilan razvitak kostiju i zuba, uz kalcijum i fosfor, neophodan i vitamin D, te je od velike važnosti da je u dovoljnoj količini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ulje morskih riba naročito obiluje vitaminom D, mada ga ima dosta i u mleku, maslacu, žumancu. Hrana biljnog porekla siromašna je ovim vitaminom.

Kako se vitamin D stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, najbolji način da se izbegne rahitis je i sunčanje dece leti, a zatim davanje ribljeg ulja.

Vitamin C je vrlo rasprostranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, narandži, šipku i paprici. Meso, mleko i ostale namirnice životinjskog porekla sadrže ga u malim količinama ili ga uopšte ne sadrže. Na visokoj temperaturi i stajanjem na vazduhu brzo propada, te zbog toga treba namirnice koje ga sadrže po mogućnosti kuvati što kraće vreme i u poklopljenoj posudi, kako bi što manje dolazile u dodir sa vazduhom. Najidealnije je spremati povrće na pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno s njom. Čovečiji organizam nije u stanju da nagomilava rezerve vitamina C, zato je potrebno svakodnevno ga unositi sa svežom hranom. Dnevne potrebe kreću se oko 50 do 100 miligrama.

Oboljenje koje nastaje usljed nedostatka vitamina C u hrani naziva se skorbut. Danas se javlja ređe nego ranije i u znatno blažem obliku. Ispoljava se krvarenjem iz desni, umorom, krvarenjem po koži i sluzokožama. U ranom detinjstvu, nedostatak vitamina C nepovoljno utiče na formiranje zuba.

vitamini

vitaminiFoto: Profimedia

Potrebe za vitaminom C povećavaju se u trudnoći, pri dojenju, napornom radu i infektivnim oboljenjima.

Vitamini grupe B 

Ovoj grupi pripada čitav niz u vodi rastvorljivih vitamina, veoma otpronih na toplotu, od kojih svaki ima posebnu ulogu u telu. Obično se u prirodi nalaze zajedno, u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Osnovni izvori su: žitarice, ljuska pirinča, pasulj, grašak, pivski kvasac, jetra, bubrezi i belo meso. U manjim količinama sadrži ih žumance, sveže mleko, krompir i orasi. Treba napomenuti da je belo brašno siromašno vitaminima B grupe, jer se najveći deo vitamina pri preradi gubi.

Iz ove grupe značajni su vitamini B1, B2, B12, i tzv. PP (PePe) faktor.

Vitamin B1 je od značaja i za decu i za odrasle. Iako su dnevne potrebe organizma za njim minimalne oko 2 miligrama nedostatak vitamina B1 dovodi do poremećaja u organizmu koji se u ozbiljnim slučajevima odražavaju: slabošću živaca, mišića, srca, pojavom otoka i preosetljivošću. Oboljenje se naziva beri-beri, i susreće se često u Aziji, u krajevima gde je ishrana jednolična i oskudna vitaminom B1. U lakšim slučajevima javljaju se zamor, razdražljivost, gubitak apetita, bolovi u ekstremitetima, lupanje srca. Kod alkoholičara se, takođe, mogu javiti ovi znaci usprkos dovoljnom uzimanju vitamina B1, jer je kod njih sluzokoža organa za probavu oštećena, usled prekomernog unošenja alkohola, te nije u mogućnosti iskoristiti ga.

Vitamin B1 ima izvesnu ulogu pri razgradnji ugljenih hidrata, te povećano unošenje ugljenih hidrata uvećava i potrebe za ovim vitaminom. Vitamin B1 ne stvara zalihe u organizmu, te je potrebno svakodnevno ga unositi.

Vitamin B2 je veoma rasprostranjen u prirodi. Dnevne potrebe organiznma kreću se oko 2 do 3 miligrama. Nedostatak ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta u uglovima usana i očiju. Oko ušiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje kože, a na dodirnoj liniji sluzokože i kože usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u očima, oticanje očnih kapaka i promena na jeziku.

vitamini

vitaminiFoto: Profimedia

Vitamin B12 ima povoljno dejstvo na lečenje izvesnih vrsta malokrvnosti. Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.

PP (PePe) faktor (nijacin), takođe, spada u grupu vitamina B. Nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod imenom pelagra (majasil), koje je još i danas rašireno u krajevima gde se ljudi hrane jednoličnom hranom siromašnom ovim vitaminom. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju kože (crvenilo, pucanje, ljuštenje) i poremećajima u gotovo celom organizmu, a naročito u organima za  robavu. Ovi poremećaji praćeni su često upormim prolivima. Javljaju se i duševni poremećaji uz gubitak volje.

PP faktor se nalazi u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali članovi B grupe, a dnevne potrebe zavise od vrste rada i kreću se od 12 do 20 miligrama.

Spomenuli smo već da su vitamini veoma rasprostranjeni u prirodi, ali se ipak javlja njihov nedostatak u ljudskoj ishrani, što ima za posledicu različita oboljenja. Oboljenja koja nastaju zbog nedovoljnog unošenja vitamina nazivaju se hipovitaminozama, za razliku od avitaminoza koje su karakterisane potpunim nedostatkom vitamina.

Preuzeto: Srbija Danas