Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Do kraja veka letnje vreme bi moglo da traje pola godine, zima bi bila kraća: To nije dobro

Duža leta možda zvuče sjajno za porodične odmore ili uživanje na otvorenom, ali ova produžena sezona mogla bi značajno da utiče na naše zdravlje, životnu sredinu i poljoprivredu.

Letnje vreme moglo bi da traje pola godine do kraja ovog veka ako se ne preduzmu napori za ublažavanje klimatskih promena, pokazala je nova studija. U proteklih 60 godina, leto se u proseku produžilo za 17 dana širom sveta.

Leta su sve duža i vrelija, a zime sve kraće i toplije zbog globalnog zagrevanja – rekao je Juping Guan, vodeći autor studije.

Duža leta možda zvuče sjajno za porodične odmore ili uživanje na otvorenom, ali ova produžena sezona mogla bi značajno da utiče na naše zdravlje, životnu sredinu i poljoprivredu.

Toplotni talasi bi mogli da traju duže, bolesti koje prenose komarci mogle bi da postanu raširenije, sezona alergija na polen mogla bi da postane ozbiljnija, a sezona rasta useva duža.

Studija otkriva da temperature zagrevanja na globalnom nivou čine najtopliji kvartal u godini, poznat kao leto, dužim, a to takođe utiče na početak svih godišnjih doba.

– Početak proleća i leta je u prednosti, dok je početak jeseni i zime odložen – navodi se u studiji.

Studija deli četiri godišnja doba na četiri percentila, pri čemu se bilo koja temperatura iznad 75. percentila prosečne temperature 1952-2011. prepoznaje kao letnja. Zatim se koriste klimatski računarski modeli da bi se otkrilo kako se ta definisana godišnja doba menjaju tokom vremena.

– Tokom perioda 1952-2011. dužina leta se povećala sa 78 na 95 dana, a proleće, jesen i zima pali su sa 124 na 115, 87 na 82 i 76 na 73 dana – ističe se u studiji.

Većina regiona na severnoj hemisferi već doživljava duža leta, ali u mediteranskom regionu raste za više od osam dana na 10 godina od 1950. Ovo možda sada ne zvuči bitno, ali tokom dužeg vremenskog perioda postaje sve značajnije.

Globalne temperature mora i kopna nastavljaju da rastu u odnosu na prosek, a razlika u poređenju sa prosekom takođe raste. Poslednji put kada su godišnje temperature bile ispod proseka na globalnom nivou bilo je krajem 1970-ih, što znači da je poslednji put bilo hladnije nego što je normalno pre više od 40 godina, prema podacima NOAA.

Klimatske promene usled emisije gasova sa efektom staklene bašte najviše doprinose zagrevanju temperatura.

Ako se ništa ne preduzme kako bi se ove emisije ublažile i usporili efekti klimatskih promena, leto bi moglo da traje pola godine do kraja ovog veka, navodi se u studiji, prenosi CNN.

– Prema uobičajenom scenariju, proleće i leto će početi otprilike mesec dana ranije nego 2011. godine do kraja veka, jesen i zima počinju otprilike pola meseca kasnije, što će dovesti do pola godina leta i manje od dva meseca zime 2100. godine – ističe se.

Zemlje širom sveta pokušavaju da preduzmu neke akcije, ali ciljevi postavljeni u Pariskom klimatskom sporazumu nisu ispunjeni. To uključuje i napore na suzbijanje emisija štetnih gasova.

Šta ovo znači za nas?

Uprkos dužem letu, ovo će imati uticaj na ljudski život. To uključuje i poljoprivredu.

Proleće je sezona kada biljke počinju da rastu, kada na početku sezone dožive toplije temperature. Ovo doba godine takođe se susreće sa promenljivom temperaturom, pa tako jedan dan može da bude topao, a drugi hladan. Ovi temperaturni ekstremi su česta pojava sa klimatskim promenama.

Početak proleća mesec dana ranije mogao bi da znači katastrofalne gubitke za useve. Ranije nedelje i meseci u prelaznim sezonama mogli bi da rezultiraju drastičnijim zahlađenjima nakon prolećnog otvaranja pupoljaka.

Promena sezona će takođe uticati na požare i toplotne talase, verovatno povećavajući njihovu pojavu.Indonezija šumski požar

Foto: Tanjug/AP

– Vruće i duže leto imaće češće i pojačane događaje sa visokim temperaturama – toplotni talasi i šumski požari – rekla je Kongven Zu, istraživač pri Kineskoj akademiji meteoroloških nauka koja nije povezana sa ovom studijom.

Toplotni događaji su već u proseku najsmrtonosniji u poređenju sa ostalim vremenskim događajima, poput poplave ili uragana, u SAD-u, kako je izjavila Nacionalna meteorološka služba.

Izveštaj se bavi i pitanjem kako bi na komarce mogli da utiču duža leta i toplije temperature na višim geografskim širinama. Prema Međuvladinom panelu za klimatske promene, bolesti koje prenose komarci, poput denge, mogle bi da postanu raširenije u toplijoj klimi, a vremenski period u godini kada se šire mogao bi da postane duži.

Foto: Shutterstock

Preuzeto: telegraf.rs

Tagovi:
Pročitajte još: