Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Ove fotografije sigurno vam mogu ulepšati dan

Beba Lame

Ispostavilo se da postoji naučno objašnjenje za ljudsku reakciju na bebe životinja.

Bebe životinje su više nego slatke i umiljate — one su evoluciona čuda koja se oslanjaju na svoj ljupki izgled kako bi preživele.

Kada vidimo odraslog lava, osećamo se uplašeno, ali kada vidimo mladunče lava, instinktivno želimo da ga mazimo ili da se brinemo o njemu. Zbog čega?

Austrijski etolog i zoolog Konrad Lorenc je 1943. godine prvi govorio da sve bebe — bilo ljudske ili ne — dele specifične osobine koje su univerzalno neodoljive. Ove osobine uključuju veliku glavu, malo telo, sitan nos i usta, okrugli obrazi i visoko čelo.

Lorenc je ovaj šablon nazvao “bebeća šema”. Naučnici veruju da ove osobine, bilo da su kod ljudskih ili životinjskih beba, kod ljudi bude istu instinktivnu reakciju.

“Naša novorođenčad i mala deca – kao i većine vrsta – imaju određene specifične osobine”, rekao je za BBC Dejvid Baraš, profesor psihologije na Univerzitetu u Vašingtonu koji proučava ponašanje ljudi i životinja.

Ali nije samo izgled bebe ono što izaziva reakciju. Ljudi takođe reaguju na ponašanje koje imaju i ljudske i bebe životinja. Na primer, nespretan hod bebe slona podseća nas na nespretnost kojoj svedočimo kod naših mališana, i izaziva istu reakciju.

Istraživanja pokazuju da naklonost prema novorođenčadi počinje da se oblikuje u našoj psihi kada imamo samo tri godine, a kasnije biva ojačana društvenim normama koje kažu da moramo da se brinemo o svojoj deci.

Naučnici veruju da je naš instinkt da brinemo o bebama verovatno bio evoluciona adaptacija jer “svaka predispozicija da budemo posebno dobronamerni prema stvorenjima koja ispunjavaju ”bebeću šemu” bila je favorizovana prirodnom selekcijom.

I naša želja da fizički dodirnemo ili držimo bebe, takođe je motivisana ovim stimulusom koji pokreće biološku reakciju u našem mozgu, bilo da držimo pahuljasto mače ili samo gledamo slike beba životinja.

“Znamo da kada vidimo mladu životinju ili dete postoji zaista brz nalet aktivnosti u orbitofrontalnom korteksu, delu mozga koji je uključen u nagrađivanje”, objašnjava Eloiz Stark koja proučava interakcije roditelja i dece na odeljenju za psihijatriju, na Univerzitetu u Oksfordu.

Izvor: Nacionalna geografija Srbija / Foto: Shhuterstock

Tagovi:
Pročitajte još: