Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Klimatske promene diktiraju budućnost stanovanja: Spas je u plutajućim kućama, jedna nacija već godinama ulaže u njih

Holandija

Holandija je odlučila da iskoristi vodu, shvativši da je uzaludno boriti se protiv nje, a sve veći broj država kreće njenim stopama.

Kako je suočena sa sve jačim poplavama i nedostatkom stambenog prostora, u Holandiji je sve veće interesovanje za plutajuće kuće. Ove plutajuće zajednice inspirišu ambicioznije projekte predvođene Holandijom u zemljama sklonim poplavama, od Francuske Polinezije do Maldiva.

Kada je u oktobru prošle godine Holandiju pogodila jaka oluja, stanovnici plutajuće zajednice Šunšip u Amsterdamu nisu sumnjali da će izaći neoštećeni iz nje. Oni su se zatvorili u kuće dok je njihov komšiluk lebdeo gore-dole, dižući se zajedno sa vodom i spuštajući se na prvobitni položaj nakon što je kiša popustila.

– Osećamo se sigurnije u oluji jer plutamo. Mislim da je pomalo čudno što izgradnja na vodi nije prioritet širom sveta – kaže Siti Boelen, holandski televizijski producent koji se preselio u Šunšip pre dve godine.

Kako nivo mora raste i jake oluje izazivaju divljanje vode, plutajuća naselja su primer adekvatne odbrane od poplava koji bi mogao omogućiti priobalnim zajednicama da se bolje suoče sa klimatskim promenama. U Holandiji, koja ima malo zemlje, ali je gusto naseljena, potražnja za takvim domovima raste. I pošto sve više ljudi tamo želi da gradi na vodi, zvaničnici rade na ažuriranju zakona o zoniranju kako bi se olakšala izgradnja plutajućih kuća.

– Opština želi da proširi koncept plutanja jer je to multifunkcionalna upotreba prostora za stanovanje i zato što je to održivi put put napred – kaže Nienke van Rensen, gradski odbornik Amsterdama iz stranke Zelena levica.

Plutajuće zajednice u Holandiji, koje su se pojavile u poslednjoj deceniji, poslužile su kao primer za veće projekte koje sada predvode holandski inženjeri. Oni se ne sprovode samo u evropskim zemljama kao što su Britanija, Francuska i Norveška, već i u Francuskoj Polineziji i na Maldivima, gde porast nivoa mora u Indijskom okeanu sada predstavlja egzistencijalnu pretnju. Postoji čak i predlog plutajućih ostrva u Baltičkom moru, na kojima bi se gradili mali gradovi.

Čudo na vodi

Plutajuća kuća može da se izgradi na bilo kojoj obali i može da se nosi sa porastom mora ili poplavama izazvanim kišom tako što će ostati na površini vode. Za razliku od čamaca, koji se lako mogu odvezati i premestiti, plutajuće kuće su pričvršćene za obalu, često oslonjene na čelične stubove, i obično su povezane na lokalni kanalizacioni sistem i električnu mrežu.

Konstrukcijski su slične kućama izgrađenim na kopnu, ali umesto podruma imaju betonski trup koji deluje kao protivteža, omogućavajući im da ostanu stabilne u vodi. U Holandiji su to često montažne, trospratne gradske kuće u obliku kvadrata, izgrađene van lokacije od konvencionalnih materijala kao što su drvo, čelik i staklo.

Za gradove koji se suočavaju sa sve većim i češćim poplavama i nedostatkom zemljišta za stanovanje, plutajuće kuće su jedan potencijalni plan za proširenje urbanog stanovanja u doba klimatskih promena.

Koen Oltuis, koji je 2003. osnovao „Vaterstudio”, holandsku arhitektonsku firmu fokusiranu isključivo na plutajuće zgrade, kaže da je relativno lo-tehnološka priroda plutajućih domova potencijalno njihova najveća prednost.

Kuće koje dizajnira stabilizovane su stubovima ukopanim otprilike 65 metara u zemlju i opremljene materijalima koji apsorbuju udarce kako bi se smanjio osećaj kretanja od obližnjih talasa. Kuće se penju kada se voda diže i spuštaju se kada se voda povlači.

Ali uprkos njihovoj očiglednoj jednostavnosti, Oltuis tvrdi da imaju potencijal da transformišu gradove na načine koji nisu viđeni od uvođenja lifta.

– Sada imamo tehnologiju, mogućnost da gradimo na vodi. Ja i moje kolege sebe ne doživljavamo kao arhitekte, već kao gradske lekare, a vodu vidimo kao lek – kaže Oltuis, koji je dizajnirao 300 plutajućih domova, kancelarija, škola i zdravstvenih centara.

U Holandiji, zemlji čija je trećina teritorije ostala ispod nivoa mora, ova ideja je široko prihvaćena. U Amsterdamu, koji ima skoro 3.000 zvanično registrovanih tradicionalnih čamaca, stotine ljudi uselilo se u plutajuće kuće u ranije zapuštenim naseljima.

Šunšip, naselje koje je dizajnirala holandska firma „Space&Matter”, sastoji se od 30 kuća, od kojih su polovina dupleksi, a koje se nalaze u kanalu u nekadašnjoj proizvodnoj oblasti. Do komšiluka se dolazi kratkom vožnjom trajektom od centra Amsterdama, gde mnogi stanovnici rade.

Članovi zajednice dele skoro sve, uključujući bicikle, automobile i hranu kupljenu od lokalnih farmera. Svaka zgrada koristi sopstvenu toplotnu pumpu i ostavlja prostor od skoro trećine svog krova za zelenilo i solarne panele. Stanovnici prodaju višak električne energije jedni drugima i nacionalnoj mreži.

– Život na vodi je normalan za nas, u čemu i jeste poenta – kaže Marjan de Blok, holandski TV reditelj koji je projekat pokrenuo 2009. godine organizovanjem kolektiva arhitekata, pravnih stručnjaka, inženjera i stanovnika koji su sa njim radili na pokretanju projekta.

U Roterdamu, čijih je 90 odsto teritorije ispod nivoa mora i gde se nalazi najveća evropska luka, može se videti i najveća plutajuća poslovna zgrada na svetu, kao i plutajuća farma na kojoj roboti muzu krave, snabdevajući lokalne prodavnice mlečnim proizvodima.

Od pokretanja Plutajućeg paviljona 2010. godine, prostora za sastanke i događaje na solarni pogon u luci Roterdama, grad je pojačao napore za integraciju takvih projekata, nazivajući plutajuće zgrade jednim od stubova svoje strategije za zaštitu od klimatskih promena i prilagođavanje njima.

Preuzeto: 24sedam

Foto: Profimedia

Tagovi:
Pročitajte još: