Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Priroda se naoružava: Globalno zagrevanje donosi dramatičnu promenu, neočekivana posledica klimatske krize već počela da se ispoljava

Zagrevanje

Vreme je počelo drastično da se menja, a jedna propratna pojava posebno zabrinjava stručnu zajednicu.

Rast temperature na globalnom nivou mogao bi da dovede do toga da oluje sa gradom postanu snažnije, sa većim komadima leda i intenzivnijim pljuskovima. Već u narednim godinama mogli bismo da budemo svedoci ogromnih, agresivnih padavina koje sa sobom nose ogromne grumenove grada.

Dok su džinovski grumenovi grada, klasifikovani kao oni sa prečnikom većim od 10 centimetara, izuzetno retki, oni su indikator, i šteta od grada u SAD sada iznosi više od 10 milijardi dolara godišnje.

Kako globalno zagrevanje utiče na veličinu grumenova grada?

Grad se formira od kapljica vode koje se uzdižu tokom oluje sa grmljavinom. Uzlazna struja nosi ih u delove atmosfere gde je vazduh dovoljno hladan da zamrzne kapljice. Vlaga iz vazduha se akumulira na spoljašnjoj strani kapljice leda dok se ona kreće kroz vazduh, uzrokujući da zrno grada raste sloj po sloj poput luka.

Koliko brzo raste grad zavisi od količine vlage u vazduhu. Nastaviće da raste sve dok uzlazna struja više ne bude dovoljno jaka da ga drži u vazduhu. Uzlazni protok od 103 kilometra na čas podržava grad veličine loptice za golf, dok onaj koji je za 27 odsto brži može da stvori grumenje veličine bejzbol lopte, prema navodima Nacionalne administracije za okeane i atmosferu SAD.

Vlažniji vazduh i snažnija uzlazna struja doneće veći grad. Često će veći komadi pasti bliže uzlaznoj struji, dok će manji padati dalje, oduvani bočnim vetrovima.

Destruktivne oluje koje proizvode grad prečnika većeg od 25 milimetara zahtevaju određeni skup uslova, kaže Džulijan Brimelou, specijalista za fizičke nauke u odeljenju kanadske vlade za životnu sredinu i klimatske promene, koji je proučavao kako klimatske promene utiču na formiranje grada.

On zahteva dovoljno vlage, moćne uzlazne struje i „faktor okidača“, obično vremenski front. Zbog toga su ozbiljne oluje s gradom obično ograničene na određene regione kao što su Velike ravnice u SAD i Zlatna obala Australije. Obično takvi regioni imaju hladan, suv vazduh u gornjoj atmosferi iznad toplog, vlažnog površinskog vazduha. Ova nestabilna situacija dovodi do jakih uzlaznih strujanja i formiranja grmljavine.

Krajem jula prošle godine, na vrhuncu leta u Velikoj Britaniji, zemlja se našla u toplotnom talasu. U Lesterširu, u središnjem delu Engleske, deca koja su bila na školskom raspustu igrala su se u bazenima kako bi se rashladila. A onda se nebo smračilo.

Grad veličine loptice za golf iznenada je pao s neba, razbijajući prozore i automobile. Dok je oluja sa gradom, izazvana snažnim naletima oblaka visoko u atmosferi, bila neobična po svojoj jačini, u poređenju sa olujom s gradom koja je pogodila Kalgari u Kanadi u junu 2020. bila je blaga. Grad veličine teniskih loptica naneo je štetu na najmanje 70.000 domova i vozila, uništivši useve i načinivši štetu od 1,2 milijarde kanadskih dolara (940 miliona dolara). Oluja koja je trajala dvadeset minuta bila je jedna od nepogoda koje su napravile najveću materijalnu štetu u zemlji.

Klimatske promene menjaju obrazac oluja sa gradom. U Teksasu, Koloradu i Alabami rekordi za najveće komade grada oboreni su u poslednje tri godine, dostižući veličine do 16 centimetara u prečniku. Tripoli, glavni grad Libije, pogodio je 2020. grad prečnika skoro 18 centimetara.

Takve lokacije su posebno sklone tipu grmljavine poznatom kao superćelije, koje mogu proizvesti veoma veliki grad zbog snažnog rotacionog strujanja koje stvaraju.

Ali kako klimatske promene menjaju temperaturu Zemljine atmosfere, tako se menja i količina vlage u vazduhu. Topliji vazduh može zadržati više vodene pare, dok više temperature takođe znače da više vode isparava sa površine Zemlje. Predviđa se da će ovo dovesti do obilnijih padavina i ekstremnijih oluja u određenim delovima sveta.

– Kako planeta nastavlja da se zagreva, oblasti u kojima su oluje sa gradom česte verovatno će se pomeriti. Oblast u kojoj je dovoljna količina vlage sada ograničavajući faktor može postati vlažnija i, shodno tome, učestalost oluje sa gradom može da se poveća – kaže Brimelou.

U nekim oblastima oluje s gradom postaće učestalije

Kombinacija posmatranja promena koje se već odigravaju i klimatskog modeliranja dovela je istraživače do zaključka da će oluje s gradom postati sve češće u Australiji i Evropi, ali da će doći do njihovog smanjenja u istočnoj Aziji i Severnoj Americi. Takođe su otkrili da će oluje sa gradom postati generalno intenzivnije.

I dok bi oluje sa gradom mogle postati manje učestale u Severnoj Americi, kada grumenovi grada padnu, verovatno će biti veći, zaključeno je u zasebnoj studiji Brimeloua i njegovih kolega koja je razmatrala kako bi se grad u Severnoj Americi mogao promeniti u toplijem svetu.

Jedan od razloga za to je što će visina na kojoj grad počinje da se topi dok pada biti podignuta, tako da će se mali grumenovi grada istopiti u kišu pre nego što udare u zemlju, ali će veći proći suviše brzo kroz toplu zonu da bi se otopili.

– U stvari, već smo videli dokaze za to, sa podacima iz Francuske koji ukazuju na promenu u distribuciji grada. Manje dana sa malim gradom primećeno je uz zagrevanje, ali je bilo više dana sa većim gradom – kaže Brimelou.

To bi moglo da značiti da bi se godišnja šteta prouzrokovana gradom takođe mogla povećati. Ali teško je odrediti koja područja će imati veću štetu od grada, objašnjava Brimelou za Bi-Bi-Si.

Veći grumenovi grada ne znače i veću štetu

U oblastima gde se očekuju oštećenja od grada konstrukcije mogu biti otporne na grad. Trenutni metod koristi čelične kuglice koje mogu biti ispuštene ili ispaljene iz pneumatskog lansera da bi se simulirali udari, i ne znači da će ako je grad krupan šteta koju on nanosi biti veća. Studija Teksaškog tehničkog univerziteta iz 2020. istraživala je zašto je predviđanje tako teško i zašto oluje s gradom mogu biti daleko štetnije nego što se očekivalo.

Temperatura i nivo vlažnosti vazduha u kome se formira grad može uticati na njegovu gustinu. U veoma hladnom vazduhu voda se smrzava čim se sudari sa gradom, ali to može dovesti do mešanja velike količine vazduha sa ledom.

Ako se voda sporije smrzava – možda zato što je vazduh topliji ili je količina vlage u vazduhu velika, što znači da se ne zamrzne sva odmah – mehurići vazduha imaju vremena da pobegnu. To dovodi do stvaranja čistog leda koji ima tendenciju da bude gušći. Mali grumenovi grada samo su upola manje gusti od čistog leda jer imaju puno vazduha u sebi i imaju tendenciju da se brzo kreću kroz atmosferu pre nego što ponovo padnu.

Najveći grumenovi grada često se sastoje od složene mešavine slojeva leda koji se formiraju dok se kreću kroz vazdušni stub. Pogled na poprečni presek leda može otkriti mnogo toga o tome kako se formirao, dok nagibi i strukture nalik ledenicama na spoljnoj strani grumena takođe daju nagoveštaje o tome kako se on mogao rotirati dok se vrteo u oluji.

Na primer, jedan veliki grumen prečnika 17 centimetara koji je ispitan nakon što je pao tokom oluje u Aurori u Nebraski 2003. godine ima neku vrstu „sunđerastog“ leda ispunjenog vazduhom u svom jezgru i gustog čistog leda na spoljnim slojevima. Da je napravljen od čistog leda, naučnici koji su ga proučavali kažu da bi grad veličine odbojkaške lopte trebalo da teži oko 2,5 kilograma, ali je u stvari težio samo 500 grama zbog manje gustine jezgra.

Gustina grada takođe utiče na to koliko veliki može da poraste. Što je teži, veća je verovatnoća da će pasti iz uzlaznog strujanja. Takođe će pasti brže, jer što je veći kamen, to je manji otpor po jedinici težine. Najveći grad ikada zabeležen u okrugu Gopalganj u Bangladešu 1986. godine bio je težak 1,02 kilograma. U nevremenu je poginulo 40 ljudi, dok ih je povređeno 400, prema tadašnjim izveštajima, ali kasniji izveštaji ukazuju na to da su čak 92 osobe možda izgubile život.

Veliki grad koji putuje velikom brzinom ima moć da probije crepove, razbije prozore na automobilima i ošteti fasade na zgradama. On može da uništi useve, da povredi ljude i životinje, a predstavlja i veliku opasnost za avione.

– U poslednje dve decenije u SAD je bilo oko 10 izveštaja o gradu prečnika 15 centimetara ili većem, što je izuzetno retko – rekao je meteorolog Metju Kumdžijan sa Državnog univerziteta Pensilvanije.

Rekordi su pali poslednjih godina. Grumen grada prečnika 16 centimetara i težine 590 grama, na primer, prikupljen je posle oluje u blizini Honda u Teksasu u aprilu prošle godine. Grad je sačuvan u zamrzivaču i kasnije potvrđen kao novi rekord u državi.

Ogromni grumenovi grada često su izvan granica u olujama koje sadrže mnogo veći broj manjih grumenova koji su još uvek u stanju da izazovu veliku štetu. Međutim, zbog svog potencijala da ubija stoku i ljude i ošteti imovinu, džinovski grad ozbiljno počinje da zabrinjava naučnike, iako se i dalje označava kao retkost, što bi u bliskoj budućnosti moglo da se promeni.

Preuzeto: 24sedam

Foto: Pixabay

Tagovi:
Pročitajte još: